Digitalizacija ove procedure donela je značajne promene za građane i poslodavce, jer zaposleni više ne moraju lično da dostavljaju papirne potvrde i doznake, dok se od 2027. godine očekuje proširenje obavezne primene sistema.
Prema podacima NALED-a, sistem eBolovanje, koji je uspostavilo Ministarstvo zdravlja, do sada je počelo da koristi oko 6.000 lekara.
Elektronska razmena dokumenata omogućila je jednostavnije otvaranje i praćenje bolovanja, bez dosadašnje potrebe za fizičkim dostavljanjem medicinske dokumentacije poslodavcu.
Više od milion bolovanja otvoreno elektronski
Tokom prvih devet meseci primene, zaključno sa septembrom, sistem eBolovanje koristilo je nešto više od 59.600 poslodavaca.
Poslodavci sada mogu da preuzimaju podatke o bolovanjima zaposlenih putem portala Kancelarije za IT i elektronsku upravu, odnosno sistema „eBolovanje – Poslodavac“.
To znači da dokumentacija koju izdaje izabrani lekar automatski postaje dostupna poslodavcu, bez potrebe da zaposleni lično donosi papirne potvrde i doznake.
Pojednostavljenje ove procedure jedna je od administrativnih promena koju su privreda i građani tražili godinama.
Koliko je poslodavce koštala papirna dokumentacija?
NALED je potrebu za pojednostavljenjem procedure otvaranja bolovanja prvi put istakao još 2013. godine, u publikaciji Siva knjiga 5.
Iako je postupak nakon toga delimično unapređen, problem je ponovo prepoznat 2019. godine, kada je predložena dodatna reforma u okviru Sive knjige zdravstva.
Prema ranijim procenama NALED-a, priprema i dostavljanje papirne dokumentacije predstavljali su značajan finansijski i administrativni teret za poslodavce.
Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju i programska direktorka NALED-a, istakla je značaj ove reforme.
„Ovo je reforma od koje benefite vide svi, i građani i privreda i lekari. Prema ranijoj proceni NALED-a, priprema i dostavljanje papirne dokumentacije u ovoj proceduri poslodavce su godišnje koštali između 750 miliona i 1,8 milijardi dinara. Zato je važno da nastavimo sa digitalizacijom usluga u zdravstvu, a jedan od prvih narednih koraka jeste potpuna implementacija eKartona, koja se nalazi trenutno u pilot fazi“, kaže Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju i programska direktorka NALED-a.
Šta se promenilo za zaposlene od 1. januara 2026?
Primena sistema eBolovanje uvodi se postepeno, kroz nekoliko faza.
Od 1. januara 2026. godine poslodavcima je omogućeno da elektronski primaju i preuzimaju potvrde i doznake, kao i da imaju uvid u podatke o bolovanjima zaposlenih.
Najvažnija promena za radnike jeste to što više ne moraju lično da dostavljaju papirne potvrde o bolovanju poslodavcu.
Dokumenta koja izdaje izabrani lekar automatski su dostupna kroz elektronski sistem.
Na ovaj način smanjuje se administracija i pojednostavljuje komunikacija između zaposlenih, lekara i poslodavaca.
Od aprila uvedene dodatne elektronske usluge
Nova faza digitalizacije počela je 1. aprila, kada je elektronska procedura proširena na dodatne administrativne postupke.
Poslodavcima je omogućeno elektronsko podnošenje zahteva za obračun i refundaciju naknade zarade, kao i prigovora i zahteva za ponovnu ocenu i veštačenje bolovanja.
Prema ranije objavljenim podacima Kancelarije za IT i eUpravu, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) elektronskim putem upućeno je ukupno 157.800 zahteva.
Od tog broja, 84.114 zahteva odnosilo se na refundaciju, dok je 73.686 podneto za obračun naknade zarade.
Šta se dodatno menja do kraja oktobra?
Naredna unapređenja sistema eBolovanje trebalo bi da omoguće potpuniju elektronsku komunikaciju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.
Do kraja oktobra planirana je potpuna digitalizacija razmene prigovora i zahteva za ponovnu ocenu i veštačenje bolovanja.
To uključuje elektronsko dostavljanje odgovora RFZO-a i lekarskih komisija, kao i mogućnost praćenja statusa predmeta.
Predviđena su i dodatna unapređenja za preduzetnike prilikom podnošenja zahteva za obračun i refundaciju naknade zarade.
Planirano je i uvođenje servisa za proveru pripadnosti zaposlenih određenim filijalama i ispostavama RFZO-a.
Od 1. januara 2027. nova obaveza za preduzetnike
Jedna od važnih promena odnosi se na proširenje kruga korisnika koji će biti obavezni da koriste sistem eBolovanje.
Od 1. januara 2027. godine korišćenje sistema postaje obavezno i za preduzetnike koji zapošljavaju druga lica.
Sa druge strane, preduzetnici koji nemaju zaposlene i dalje će moći da koriste ovaj sistem dobrovoljno.
Za pristup elektronskim uslugama neophodna je registracija na Portalu eUprava.
Zbog toga se preduzetnicima koji zapošljavaju radnike preporučuje da potrebne pripreme završe na vreme, kako bi spremno dočekali početak obavezne primene.
Šta digitalizacija bolovanja znači za građane i privredu?
Uvođenjem sistema eBolovanje smanjuje se potreba za papirnom dokumentacijom, a komunikacija između zdravstvenih ustanova, zaposlenih, poslodavaca i RFZO-a postaje jednostavnija.
Za zaposlene je najvažnije to što više ne moraju da nose potvrde i doznake poslodavcima, dok privreda dobija mogućnost bržeg elektronskog preuzimanja i obrade potrebnih dokumenata.
Dalji razvoj sistema, zajedno sa planiranom implementacijom eKartona, predstavlja nastavak digitalizacije zdravstvenih i administrativnih usluga u Srbiji.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)