Sezona berbe voća u Srbiji i regionu ulazi u najintenzivniji period, a voćari se suočavaju sa sve većim problemom – nedostatkom radne snage. Dnevnice za berače malina, borovnica i šljiva dostigle su visoke iznose, a pojedini radnici mogu da zarade i do 180.000 dinara tokom mesec dana. Ipak, ni novac, ni besplatan smeštaj i hrana više nisu dovoljni da privuku dovoljno berača, piše Blic.
Voćnjaci širom Srbije i regiona trenutno traže radnike koji mogu da odgovore na kratak rok za berbu.
Proizvođači nude dnevnice, smeštaj, obroke, prevoz, pa čak i dodatne pogodnosti, ali broj ljudi spremnih da provedu više sati dnevno u voćnjaku nastavlja da opada.
Najveća potražnja je za beračima malina, borovnica i šljiva.
Za branje šljiva nude do 130 KM dnevno
Jedan od najboljih primera koliko je porasla cena sezonskog rada stiže iz Semberije u Bosni i Hercegovini.
Vlasnici voćnjaka za branje šljiva nude dnevnicu od čak 130 konvertibilnih maraka, što je oko 7.780 dinara, odnosno 66 evra.
Radni dan traje osam sati, a radnicima se obezbeđuju prevoz i obroci.
Ponuda uključuje doručak, kafu, osveženje, kolače i kompletan ručak nakon završetka smene.
Ipak, ni ovakvi uslovi nisu dovoljni da se pronađe dovoljan broj ljudi.
„Uprkos dnevnicama koje idu i do 130 KM, muku mučimo da nađemo berače i kupljače“, navodi Savo Bakajlić, predsednik Udruženja poljoprivrednika sela Semberije i Majevice.
Rod šljiva dobar, ali računica voćara sve teža
Prema navodima iz Semberije, rod šljiva je ove godine dobar.
Iskusan radnik za osam sati može da ubere i više od pola tone šljiva, ali proizvođačima problem predstavlja niska otkupna cena.
Kilogram šljive otkupljuje se po ceni od 0,45 do 0,60 KM, odnosno oko 36 dinara.
Zbog toga visoke dnevnice dodatno opterećuju proizvođače.
Situaciju komplikuju i visoke temperature i suša, koji ubrzavaju sazrevanje i mogu da dovedu do prevremenog opadanja plodova.
U Šumadiji dnevnica oko 3.000 dinara
Situacija u Srbiji razlikuje se od kraja do kraja.
U Čumiću kod Kragujevca dnevnica za branje šljiva iznosi oko 3.000 dinara, uz obezbeđene smeštaj i hranu.
Tamo je, međutim, ovogodišnji rod manji nego prošle godine.
Kasni mraz i loše vremenske prilike smanjili su prinos za oko trećinu, zbog čega je potreba za dodatnim radnicima nešto manja.
U pojedinim domaćinstvima problem se zato rešava angažovanjem članova porodice, prijatelja i komšija.
Za branje malina nude do 8.000 dinara dnevno
Najveća borba za radnike vodi se u zasadima bobičastog voća.
U malinarskim krajevima poput Arilja, Ivanjice i Guče, dnevnice se kreću od 4.500 do 7.000 dinara, dok pojedini berači traže i do 8.000 dinara dnevno.
Uz dnevnicu, poslodavci često obezbeđuju smeštaj i tri obroka.
Ako bi radnik 30 dana radio za 6.000 dinara dnevno, samo od dnevnica mogao bi da zaradi 180.000 dinara.
Ipak, do te zarade nije lako doći.
Radni dan traje i do 12 sati
Berba malina i drugog bobičastog voća veoma je fizički zahtevna.
Radni dan može da traje između 10 i 12 sati, dok berači veći deo vremena provode u pognutom položaju.
Telo je satima spušteno na visinu od oko 20 do 60 centimetara od zemlje, zbog čega posao opterećuje leđa.
Visoke temperature i rad na direktnom suncu dodatno otežavaju posao.
Upravo su fizička zahtevnost i uslovi rada jedan od glavnih razloga zbog kojih domaći radnici sve češće izbegavaju poslove u voćnjacima.
Borovnice nude do 6.000 dinara dnevno
Slična situacija je i u berbi borovnica.
Na plantažama u Sremu, poput onih u Erdeviku, dnevnice dostižu između 3.500 i 6.000 dinara.
Kao i kod malina, poslodavci pokušavaju da privuku radnike boljim uslovima, ali interesovanje i dalje nije dovoljno veliko.
Problem je što je berba vremenski ograničena, a kada plod sazri, mora brzo da se obere.
Voćari sve češće plaćaju po kilogramu
Zbog problema sa učinkom pojedini proizvođači u zapadnoj Srbiji napuštaju sistem fiksnih dnevnica.
Umesto toga, radnike plaćaju po kilogramu ubranih malina.
Pojedini voćari nude između 100 i 120 dinara za kilogram.
Objašnjenje je jednostavno: proizvođač ne želi da isto plati radnika koji tokom dana ubere 40 kilograma i onoga koji ubere 80.
Za berače ovakav sistem znači da zarada direktno zavisi od brzine, iskustva i fizičke izdržljivosti.
Za veću zaradu potrebno je ubrati najmanje 70 kilograma
Jedna od beračica koja ima tri sezone iskustva kaže da je posao naporan, a da za solidnu zaradu mora da se postigne visok učinak.
Kako navodi, potrebno je ubrati najmanje 70 do 80 kilograma dnevno da bi se zaradilo nešto više.
Početnicima je posebno teško.
Prve godine su problem bili bolovi u prstima i leđima, kao i sporije branje. Vremenom se, međutim, stiče iskustvo i rad postaje brži.
Ko danas bere voće u Srbiji?
Radna snaga u voćnjacima promenila se u odnosu na ranije godine.
Mladi domaći radnici sve češće biraju sezonske poslove u ugostiteljstvu i trgovini.
Starije generacije berača, koje su nekada predstavljale osnovu sezonskog rada, zbog godina i narušenog zdravlja sve teže podnose fizički napor i visoke temperature.
Zbog toga se prazna mesta popunjavaju učenicima i studentima tokom raspusta, ali i radnicima iz inostranstva.
Na srpskim plantažama sve češće rade berači iz Nepala, Indije, Turske i Bangladeša.
Ni hrana, ni smeštaj više nisu dovoljni
Voćari pokušavaju na različite načine da privuku radnike.
Pored dnevnice, nude:
- besplatan smeštaj,
- tri obroka dnevno,
- prevoz,
- pauze tokom radnog dana,
- osveženje,
- a pojedini nude i slobodan dan.
Ipak, problem ostaje isti – radnika nema dovoljno.
Za proizvođače je to posebno veliki problem jer se berba mora završiti u kratkom periodu.
Sezonski radnici moraju da budu prijavljeni
Država je uvela elektronski portal za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, koji je aktivan od 2019. godine.
Poslodavci su dužni da prijave radnike, čime oni dobijaju zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, kao i penzijske doprinose za svaki dan angažovanja.
Rad je zakonom ograničen na najviše 120 dana godišnje po radniku.
Važno je i da nezaposleni berači koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i korisnici socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, prema navodima iz teksta, ne gube svoja prava i primanja zbog privremenog angažovanja.
Voćari između visokih dnevnica i niskih otkupnih cena
Problem sezonske berbe više nije samo pitanje pronalaska ljudi.
Voćari moraju da pronađu način da plate radnike, a istovremeno da pokriju troškove proizvodnje iz prihoda od prodaje voća.
Visoke dnevnice povećavaju troškove berbe, dok niske otkupne cene dodatno pritiskaju proizvođače.
Zato se tržište sezonskog rada nalazi u svojevrsnom paradoksu: beračima se nude sve veće dnevnice, dok voćari sve teže pronalaze ljude i sve teže računaju zaradu.
Berba ne može da čeka.
Ako nema dovoljno radnika u trenutku kada voće sazri, proizvođači rizikuju da deo roda ostane neobran ili da izgubi na kvalitetu.
Zbog toga će pitanje sezonske radne snage, uz cenu rada i otkupnu cenu voća, i dalje biti jedan od najvećih izazova za domaće voćare.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)