ZAMENA JE MESU I ŠTITI OD TUMORA Ovo sjajno povrće se preporučuje dijabetičarima, a reguliše gvožđe i loš holesterol

BizPortal | 10:05 | 01.09.22 Biz Lifestyle

Stigao je u Evropu sa Otomanskim carstvom u 7. i 8. veku, uglavnom sa ljubičastom korom, u obliku suze.

Sadrži folate, vitamine A, C, K, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor i većinu kalijuma i mangana. Vitamini A i C su antioksidansi koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja.

Patlidžan se preporučuje dijabetičarima kako bi pomogao u regulisanju šećera u krvi. Rane laboratorijske studije sugerišu da patlidžan takođe štiti od oštećenja DNK koja dovodi do raka. Sa sposobnošću da upija ukuse, patlidžan, iako nije toliko nutritivno bogat, omiljeno je povrće koje se uzgaja širom sveta, piše B92.

Procenjuje se da se godišnje proizvede oko 60 miliona tona, uglavnom u Kini i Indiji. Njegovo belo meso sa primesama zelene ili žute boje, prošarano malim grozdovima brašnastih semenki, omiljeno je u mnogim kuhinjama i može se koristiti za pripremu pregršt ukusnih jela.

Patlidžan – sprječava rast tumora, čisti mozak, ali je i opasan.

Ni njegove dobrobiti za zdravlje nisu zanemarive. To je niskokalorična hrana bogata vlaknima i kalijumom i često je dostojna zamjena za meso. Patlidžan je povrće iz grupe velebilja, poput krumpira, rajčice i paprike. Potječe iz Indije i Azije, gdje je i dalje samonikla biljka.

Patlidžani su u Evropu stigli sa Otomanskim carstvom u 7. i 8. veku, uglavnom sa ljubičastom korom, u obliku suze. To je jedina vrsta patlidžana koju poznajemo na ovim prostorima, ali ovo svestrano povrće dolazi u raznim bojama i oblicima – ovalnim, dugačkim, u obliku dinje, sa crnom, belom, zelenom, ružičastom, narandžastom, pa čak i prugastom kožom.

Nutritivna vrednost po porciji

Sirovi patlidžan sadrži 92 posto vode. Porcija od 100 grama patlidžana ima 25 kalorija, 1 gram proteina, 6 grama ugljenih hidrata, 0,2 grama masti i 3 grama vlakana. Takođe sadrži folat, vitamine A, C, K, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor i većinu kalijuma i mangana. Vitamini A i C su antioksidansi koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja. Takođe je bogat prirodnim biljnim supstancama zvanim polifenoli, koji mogu pomoći ćelijama da bolje obrade šećer.

Zbog toga se patlidžan preporučuje dijabetičarima kako bi pomogao u regulisanju šećera u krvi. Rane laboratorijske studije sugerišu da patlidžan štiti od oštećenja DNK koje dovodi do raka, ali istraživači kažu da ova korist tek treba da bude potvrđena kod ljudi.

Narodna medicina

Patlidžan je tradicionalna medicina hiljadama godina. U drevnoj indijskoj ajurvedskoj medicini, praktičari su koristili meso patlidžana za lečenje dijabetesa, a njegov koren je korišćen za ublažavanje astme. Kao i kod većine povrća, kora je najhranljivija. Ljubičasta boja patlidžana potiče od antocijanina nasunina, jedinstvenog antioksidansa za koji stručnjaci veruju da može da sačuva i zaštiti ćelijske membrane.

Seme ima najveću moć za srce

Rane studije pokazuju da može da zaštiti masti u membranama koje su odgovorne za zaštitu ćelija od štetnih slobodnih radikala, koje proizvodi naša tela, ali može doći i iz spoljašnjih izvora kao što su zračenje, dim cigareta ili određene industrijske hemikalije. Smatra se da slobodni radikali dovode do većeg rizika za razvoj kancera i ateroskleroze, odnosno do nagomilavanja plaka u arterijama, što predstavlja značajan rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Nasunin takođe pomaže u smanjenju količine gvožđa u krvi kada ga ima previše.

Visoke količine gvožđa su faktor rizika za srčana oboljenja, posebno kod muškaraca i žena u menopauzi. Pored antioksidansa nasunina, patlidžan ima i druge antioksidante koji mogu pomoći u zaštiti od oštećenja slobodnih radikala koja mogu dovesti do raka i drugih bolesti. Hlorogena kiselina, koja se takođe nalazi u patlidžanu, je antioksidant koji ne samo da pomaže u prevenciji raka, već ima i antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Uz sve to, dobar je za snižavanje lošeg, LDL holesterola.