Ljubičasta biljčica, vredi kao zlato – Vlasnici plantaže mogu da zarade i do 13.000 evra

Stanko Stamenković | 20:39 | 04.05.24 Karijera

Ipak, potrebno je mnogo truda.

Foto: Shutterstock

Na lavandu retko ko može da ostane ravnodušan kako zbog boje tako i zbog mirisa. Gaji se kao dekorativna biljka, ali i plantažno. Često je zbog toga nazivaju ljubičastim zlatom jer prinos sa jednog hektara može da donese zaradu od 13.000 evra, a u Srbiji se gaji od Bačke do Pčinjskog okruga.

Ime lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači kupati se, a objašnjava osnovnu namenu suvog cveta i lavandina, eteričnog ulja, dok se njena lekovita svojstva koriste kod lečenja psihičke napetosti i neuralgije, piše Agroklub, ali i kod nesanice i lošeg varenja, na primer. Za to se koriste etarska ulja, a litar je moguće prodati od 70 do 90 evra, dok samo bočica od 10 mililitara košta oko 200 dinara, piše Agroklub.

Cene proizvoda, kao i činjenica da tražnja za lavandom u svetu raste za oko šest odsto svake godine, takođe su privlačni, s obzirom na to da kilogram suvog cveta ima cenu od šest do sedam evra.

Dug put do dobre zarade

Ipak, trebalo bi naglasiti da je put do dobre zarade dug i trebalo bi imati strpljenja.

Naime, kako za „Blic“ priča dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“, lavanda nije produktna biljka i ne nalazi se na produktnoj berzi, što znači da jedne godine može imati odličnu potražnju, ali već sledeće nikakvu.

– To praktično znači da je na samom proizvođaču da vidi šta će sa njom, da li će je prodati kao sirovinu, kao poluproizvod ili kao finalni proizvod. Što više finalizira, to može očekivati veći prihod, ali je pre svega neophodna vizija na koji način će je plasirati. Mnogo faktora utiče na početak, da li se počinje od prazne parcele, da li već imate sušare i destilatore, kao i potrebnu mehanizaciju za održavanje i berbu – kaže dr Filipović.

– Definitivno, uzgoj lavande i njenih proizvoda mogu da budu obećavajuća priča, ali naš savet je da se počinje sa manjim površinama i zasadima, da prosto ljudi vide kako će u praksi funkcionisati i koliko će uspeti da prodaju – savetuje dr Vladimir Filipović.

Životni vek lavande do 30 godina

Prava lavanda uspeva sve do nadmorske visine 1700 m, širokolisna do 700, a hibridna od 700-1000 m. Lavanda je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog žbuna. Životni vek samonikle i gajene lavande je do 30 godina. Koren je drvenast, vrlo račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela, drvenasta i od samog vrata korena vrlo razgranata.

Prava lavanda raste u obliku sitnog žbuna visokog 40-60 cm i prečnika 80-120 cm. Cvetne su grane jednostavne, duge 20-40 cm, listovi su naizmenični, uski, celovite ivice i sivozelenkasti, a na naličju dlakavi. Cvetovi su plave boje, plod je mahuna s 4 jajaste semenke.

Ova biljka zahteva visoke temperature kao i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Zahvalna je u pogledu tla jer nema velikih zahteva, a uspeva i na plitkom, siromašnom zemljištu, pa i na kršu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.