U ovom trenutku, nema sigurnijeg posla – zaposlenje odmah, prosečna plata i preko 1.000 evra

Stanko Stamenković | 08:54 | 18.03.24 Karijera

U pitanju je globalni problem.

Foto: Shutterstock

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović upozorava da nedostatak vozača može naškoditi i srpskoj privredi.

– Transport je krvotok srpske i svake privrede i kada stane, kada se dogodi gužva ili prekine da funkcioniše, možemo da znamo da će tu biti velikih problema – rekao je Aćimović za Tanjug.

Podsetimo, Bizportal je već pisao o ovom problemu, možete pročitati u odvojenoj vesti.

On je naveo da problem manjka profesionalnih vozača u srpskoj privredi nije ništa novo i da takva situacija ne postoji samo u Srbiji.

– Urađena je jedna ozbiljna analiza u okviru ‘Srbija transporta,’ gde se pokazalo da je to nedostatak svuda u svetu. Samo što bogate i velike zemlje mogu sebi da priušte da privuku svojom ekonomskom snagom te vozače i da onda na taj način, migracijama radne snage nadoknade te probleme – rekao je Aćimović.

Ukazao je da je to složena situacija, gde sa jedne strane postoji rast privrede poslednjih decenija, a sa druge strane, razvoj logistike i transporta koji je trebalo da prati taj rast privrede očigledno nije bio dovoljno brz.

Naveo je da to jednako važi i za evropske zemlje, za američki kontinent i za Kinu i dodao da su procene da u celom svetu nedostaje tri miliona vozača.

Kamiondžija, putarina — Foto: Shutterstock

– Procene govore da nedostaje oko 15.000 do 20.000 vozača kod nas, koji bi mogli sutra da se zaposle i da sednu u svoje kamione ili autobuse. Dakle, jedna alarmantna situacija, ali čini mi se da je, ipak, počela i krenula da se menja i rešava- rekao je Aćimović.

Naveo je da nije ista situacija sa nedostatkom vozača u robnom i u putničkom prevozu, jer su u robnom prevozu u drumskom saobraćaju malo veće nadoknade i plate.

– Onda se vozi u inostranstvo, pa se dobijaju i devizne dnevnice. Čini mi se da tu ima malo više atraktivnosti za vozače, da voze kamione. Niže su plate u putničkom prevozu, za vožnju autobusa. Tu je i manje tih deviznih dnevnica i nekih drugih nadoknada. I onda je taj disbalans jedno osam odsto nedostajućih radnih mesta vozača u robnom prevozu, odnosno 17 odsto u putničkom prevozu, kod nas – rekao je Aćimović.

Naveo je da je kod nas prosečna starost vozača veća nego u Evropi, da iznosi između 50 i 55 godina, kao i da je manji procenat vozača mlađih od 30 godina.

Dodaje kako sve više penzionera vozi da bi zaradili dodatno, što ne mora, kako kaže, apriori da bude loše, jer ti ljudi moraju da prođu testove, ali ističe da su to ipak stariji ljudi, sa više od 70 godina.

Kao rešenje manjka vozača, Aćimović predlaže stimulisanje žena da voze, navodeći primer SAD, gde postoji veliki broj žena vozača. Kada su prosečne plate u pitanju, Aćimović navodi da to zavisi od zemlje do zemlje, odnosno od preduzeća do preduzeća, kao i od vrste transporta (putnički ili robni).

Dodaje da prosečna plata u Srbiji vozača u kamionskom prevozu ide i preko 1.000 evra, dok se u autobuskom prevozu kreće između 80.000 i 100.000 dinara, u zavisnosti od ponude i tražnje i lokacije posla. Kada je reč o platama vozača u inostranstvu, Aćimović kaže da u Sloveniji ona iznosi 1.800 evra, dok je u Nemačkoj 2.500 evra.

– Puno naših ljudi ode tamo, ode i u Ameriku da vozi one velike kamione, ali s jedne strane nije to lak posao, to je 12 sati rada, to je spavanje u nekim podeljenim stanovima, težak gastarbajterski hleb koji određenu zaradu donese u Srbiju. Ali moramo, kad pričamo o platama i vozača i kod nas i bilo gde u Evropi i u Americi, odmah da vidimo i koliki su troškovi života. Ako uporedimo plate i troškove života, onda ćemo videti da, npr. tih 2.500 evra u Nemačkoj i nije preterano visoko u odnosu na više troškove života koji su u Nemačkoj nego u Srbiji – rekao je Aćimović za Tanjug.

Govoreći o potezima Srbije da popravi situaciju, on je ocenio da je država krenula sa dobrim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja od pre par meseci.

– Sad je krenula i praktična primena tog zakona, kroz konkretne obuke u auto-školama. Krenule su da se spuštaju starosne granice, odnosno da se te starosne granice prilagođavaju za određene kategorije za C (dozvolu za vožnju kamiona) i za D (za vožnju autobusa). Na 18 (za kamione), pa na 21 godinu (za autobuse), u zavisnosti od kategorije. Sa druge strane, olakšana je situacija, ne moramo sad da imamo C kategoriju da bismo imali D, nego možemo direktno samo da imamo B kategoriju da bismo išli na obuku i za C i za D – naveo je Aćimović.

Dodao je da mesta za unapređenje ima i u snižavanju cene koštanja obuke vozača u tzv. CPC centrima i u auto-školama.

– Ako jedan mladi čovek u 21. godini treba da ima 300.000 dinara da bi došao do neke nove kategorije, neke nove licence, to je iskreno mnogo. U Francuskoj je 5.500 evra, ali onda ako uporedimo prosečnu platu u Francuskoj i kod nas – ne može da se poredi. Dakle, intencija bi trebala da bude da se snize malo troškovi za različite licence i različite dozvole koje mogu da se dobiju i da se konačno ubrzuju procedure – rekao je Aćimović.

Kako je aktuelna priča oko ponovnog uvođenja vojnog roka, Aćimović ističe da je to još jedan način da mladi ljudi dođu do vozačkih dozvola, stičući ih obukom u okviru vojske, čime bi se, kako navodi, uz obuke u srednjim školama i auto-školama napravio jedan dobar fond vozača.

Kao još jedan način rešavanja problema Aćimović predlaže da država proglasi vozače za deficitarno zanimanje, što znači da bi se dodatnim poreskim olakšicama stimulisale firme, npr. tako što ne bi plaćale poreze na platu vozača u prvih par godina.

– Eventualno, čak i nekim beneficiranim stambenim kreditima za vozača ili beneficiranim sitnim nadoknadama za supruge vozača. Šta bismo time dobili? Dobili bismo da mlad čovek, kad počne da bude vozač, napravi ovde porodicu i onda nema interesa da ide vani i ostavlja ovde porodicu – rekao je sagovornik Tanjuga.

Navodi da prelazno rešenje postoji i u uvozu vozača iz inostranstva, pogotovo vozača autobusa, dodavši da je verovatno najkvalitetnija saradnja ostvarena sa Indijom.

– Znam da je u okviru ‘Srbija transporta’ napravljena već prva inicijativa, prvi vozači su došli, ne samo u Beograd nego i u Bor. Situacija time može malo da se poboljša, ali dugoročno mi moramo i iz sopstvenih redova da povećamo taj kapacitet, odakle ćemo da imamo veći broj vozača – zaključio je Aćimović.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.