Otišli ste u penziju, a želite još da radite? Pogledajte spisak uslova i obaveza

Stanko Stamenković | 08:51 | 24.03.24 Karijera

Postoje četiri kategorije.

Foto: Shutterstock

Prema važećem Zakonu, pravo na starosnu penziju u Srbiji mogu ostvariti osiguranici koji navrše 65 godina, što je uslov za muškarce dok se žene mogu penzionisati sa 63 godine. U oba slučaja je neophodno da imaju minimum 15 godina staža osiguranja, odnosno 45 godina bez obzira na starost. Ukoliko se i posle odlaska u penziju, penzioneri osećaju spremnim za rad, žele obavezu hobija radi ili im je to potrebno iz egzistencijalih razloga, postoje brojne mogućnosti, ali i neka ograničenja.

Bez obzira da li se radi o starosnoj, prevremenoj ili pak porodičnoj penziji, postoje određeni uslovi koji se moraju ispoštovati kako korisnici ne biste izgubili penziju, prenosi Blic.

Rad iz starosne penzije

Po ostvarivanju prava na penziju, svi korisnici starosne, ili prevremene starosne penzije mogu da rade. Oni kojima prestanak nije uslov, sa radom svakako nastavljaju. Oni osiguranici koji su morali da prekinu osiguranje, takođe mogu ponovo da rade. Ipak, njima makar jedan kalendarski dan, onaj kada stiču penziju, mora da bude van osiguranja. U protivnom, dovodi se u pitanje utvrđeno pravo.

Na primer, zaposleni kome je osiguranje prestalo 20. februara ne može ponovo da počne da radi već 21. februara, od dana kada će ostvariti pravo na penziju. Ovaj osiguranik može ponovo da se zaposli najranije od 22. februara. Na ovaj način, ostvareno pravo neće biti ugroženo kasnijim osiguranjem. Takođe, ovo je i prvi uslov za uspešno ponovno određivanje penzije za penzionere koji nakon penzionisanja navrše još najmanje jednu godinu staža.

Ugovor o delu

Oni koji rade po ugovoru o delu su verovatno najspecifičniji.

Osiguranje po ovom osnovu karakteriše to što trajanje staža uopšte ne mora da odgovara periodu trajanja ugovora. Naime, trajanje staža se određuje na osnovu plaćenih doprinosa, a sam period osiguranja prijavom i odjavom. Podnošenje prijave i obaveze obaveza je poslodavca sa kojim je lice zaključilo ugovor. Međutim, ugovori o delu su najčešće samo „otvoreni“, tj. određen im je početak, ali ne i kraj. U momentu ostvarivanja prava na penziju potrebno je evidentirati prestanak trajanja ugovora. Obično je osiguranik taj koji u dogovoru sa poslodavcem donosi dokaz o danu do kada je ugovor trajao. Naravno, ugovor o delu može bez da se nastavi i nakon ostvarivanja prava na penziju. Ukoliko se sa poslodavcem ne može stupiti u kontakt, prestanak osiguranja utvrđuje se na osnovu registrovanih uplata doprinosa.

Slična je situacija i za „frilensere“, lica koja rade za inostrane poslodavce koji nemaju predstavništvo, kao i za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, samostalno, ili preko omladinskih zadruga. Spomenuli smo već hranitelje. Po svojoj prirodi, ugovor o hraniteljstvu je zapravo ugovor o delu. Ipak, specifičnost ovog posla opredelila je zakonodavca da ovu kategoriju oslobodi obaveze prestanka osiguranja.

Rad iz invalidske penzije

Korisnici invalidske penzije ne mogu da uđu u osiguranje ni nakon ostvarivanja prava na penziju. Ukoliko to ipak učine, ranije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti može da bude preispitan kroz kontrolni pregled. U slučaju da se na kontrolnom pregledu utvrdi poboljšanje zdravstvenog stanja i postojanje radne sposobnosti, to bi dovelo do prestanka prava na invalidsku penziju.

Specifičnost postoji kod profesionalnih vojnih lica i policijskih službenika kod kojih se ne utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti već samo gubitak sposobnosti za obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno policijskih poslova. Iz tog razloga, osiguranici ovih kategorija koji ostvare pravo na invalidsku penziju mogu i nakon penzionisanja da se zaposle, ili obavljaju samostalnu delatnost. Oni jedino ne mogu ponovo da rade u službi koju su prethodno obavljali. Takođe, za razliku od starosnih penzionera, nemaju pravo da im se odredi nov iznos penzije na osnovu naknadno navršenog staža.

Rad iz porodične penzije

Izuzetak koji je ranije spomenut odnosi se na visinu primanja koja član porodice ostvaruje po osnovu ugovora o delu i obavljanja privremenih i povremenih poslova. U slučaju da je iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje po ovim osnovima na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih, koja važi u vreme uplate doprinosa, penzija će se ipak isplaćivati.

Ukoliko korisnik porodične penzije radi po ugovoru o delu, ili obavlja privremene i povremene poslove, a nije siguran da li mu iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određen iznos za obustavu isplate penzije, to treba da proveri u stručnoj službi Fonda PIO. U slučaju da se lice koje koristi porodičnu penziju zaposli, ili počne da obavlja samostalnu delatnost isplata penzije se obustavlja.

U takvom slučaju, potrebno je što pre obavestiti Fond da bi se isplata penzije obustavila. Osiguranje neće proći nezapaženo, ali do donošenja rešenja može da prođe duži vremenski period. Tada se korisnik dovodi u neprijatnu situaciju da mora da vrati sve iznose porodične penzije koje je primio od početka rada. Bolje je ispuniti svoju obavezu i prijaviti početak rada, kako bi se ova procedura što brže obavila.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.