ODLIČNA GARANCIJA I ODLIČAN FINANSIJSKI SISTEM Srbija nema brige jer broji rekordnu količinu zlatnih rezervi

BizPortal/24sedam | 11:17 | 16.05.23 Finansije

NBS kontinuirano prati dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu.

Foto: Shutterstock

Finansijska situacija i bankrot nekoliko američkih banaka od početka godine podstakli su investitore da „pohrle“ ka sigurnoj imovini. To je dovelo do skoka cene zlata za 10,94 odsto ove godine, na šta su uticali i geopolitička nestabilnost, rast inflacije, ali i kolapsi velikih banaka.

Naime, čim su američke banke, Banka Silicijumske doline i Signičer banka, najavile probleme sa likvidnošću, a zatim se pojavile vesti da je evropska Kredi Svis banka takođe u finansijkoj buli, trgovci su pohrlili ka sigurnoj imovini – zlatu.

Ko kupuje rekordne količine
U nestabilnom ekonomskom okruženju usred visoke inflacije i geopolitičkih napetosti između SAD, Rusije i Kine, zlato postaje još privlačnije. Rusija, Kina i njihovi saveznici nastoje da okončaju dominaciju dolara širom sveta, a prema Svetskom veću za zlato, centralne banke kupuju rekordne količine zlata u ovim nesigurnim vremenima.

Cena zlata ostaje visoko u odnosu na cenu iz 2000. godine i blizu je rekordno visokog nivoa iz 2017. godine. Cenu zlata podržale su i svetske centralne banke zemalja poput Indije, Turske, Kine i Rusije, koje su kupile rekordne količine zlata.

Pojedini analitičari, poput Sitigrupe, čak predviđaju da će u idućim mesecima cena zlata dostići 2.300 dolara, pa i mnogo više.

Takođe, još pre mesec dana, u intervjuu za „Blumberg Adrija konekt“ (Bloomberg Adria Connect), generalni direktor (CEO) i osnivačica „Tim Valores“ iz Ljubljane Irena Linasi Rogač rekla je da ovaj plemeniti metal ima još prostora za rast cene.

– Skoro svi na tržištu imaju ocenu da će zlato do 2030. godine dostići preko 4.000 dolara za uncu, što je duplo više nego danas. Znamo da ono što se veže za novac, depozite, obveznice, osiguranja, druge penzijske fondovi, ima preniski prinos za vlasnike i to nije dovoljno da pokriva inflaciju. To znači da ostaju samo nekretnine, deonice i plemeniti metali. A od onog što svaki dan možeš da prodaš, jer ne znaš kakva će da bude situacija, najlakše se prodaju plemeniti metali – navela je Linasi Rogač.

Da je zlato i tokom prošle godine bilo dosta traženo pokazuju podaci da su centralne banke kupile 1.136 tona zlata, što predstavlja najveću tražnju centralnih banaka za zlatom od kada se vodi evidencija.

To je prvi put od 1950. godine, od kada se prate ovi podaci, da je tražnja centralnih banaka za zlatom prešla 1.000 tona u jednoj godini, pokazuju podaci Svetskog odbora za zlato.

Za takvim trendom ne zaostaje ni Srbija. Prethodnih dve-tri godine Narodna banka Srbije kupuje zlato, a samo u 2022. je kupila 1,1 tonu iz domaće proizvodnje. Tokom 2019. godine NBS je na tržištu kupila oko 30 tona zlata.

Rezerve u zlatu prešle 10 odsto

Na kraju prošle godine, zlatne rezerve NBS dostigle su 38,5 tona. S obzirom na to da su ukupne devizne rezerve Srbije dostigle na kraju 2022. godine 19,4 miijardi evra, učešće zlata u njima iznosi 10,8 odsto.

Inače, na pitanje čemu služe rezerve u zlatu i zašto ih Srbija poslednjih godina uvećava, u NBS su nedavno objasnili da zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive.

– Ova odlika naročito dolazi do izražaja u periodima krize, kada je prisutan posledični rast cene zlata. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok – objasnili su u centralnoj banci.

Kako su dodali, zlato se kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način se povećava otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja, odnosno ojačava finansijska stabilnost zemlje.

– NBS kontinuirano prati dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i na tržištu zlata kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi. Diversifikacija lokacije čuvanja zlata u zemlji ili inostranstvu, kao i sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donosiće se kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije – zaključili su u NBS.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.