PROJEKAT OD VELIKOG EKONOMSKOG ZNAČAJA Rogozna – bogato ležište zlata u našoj zemlji

Anđela Žunjić | 10:00 | 24.04.24 Biz info

Najveće nerazvijeno nalazište na svetu.

Foto: Shutterstock

Prošle nedelje objavljeno je da je australijski gigant Strickland Metals Limited izdvaja 37 miliona dolara za kupovinu projekta Rogozna od Betoota Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resources. O potencijalu ove planine, na teritoriji Novog Pazara, domaći mediji pisali su još 2009. godine, kada su stručnjaci iz nekoliko stranih kompanija tvdili da cela planina „leži na bakru, srebru i zlatu i da tamo ima plemenitih metala za pola Evrope“.

Jedanaest godina kasnije, priča o Rogozni kao bogatom ležištu zlata inenzivirana je kada je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo prvu dozvolu za rudarska istraživanja na padinama Rogozne, kompaniji Zlatna reka.

Ministarstvo navodi da se na ovoj planini vrše istraživanja od kompanije Zlatna Reka Resources d.o.o. na 4 istražna poligona. Najveća pažnja se posvećuje istraživanjima u okviru istražnog polja Šanac, s obzirom da su na predmetnom lokalitetu neka od do sada izvršenih istražnih bušenja pokazala značajan sadržaj pre svega zlata, a onda i bakra i olova i cinka.

– Potencijal u vezi sa prethodno navedenim metalima svakako postoji, ali da bi isti bio potvrđen, odnosno da bi rezerve bile potvrđene u potrebnoj kategoriji pred nadležnom komisijom, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja u narednom periodu u cilju – rekao je za fomaće medije pomoćnik ministarke za rudarstvo Ivan Janković.

Na pitanje u kom će se smeru kretati dalje istraživanje, odnosno nakon akvizicije od strane australijske kompanije, iz Ministarstva poručuju da se praktično ništa neće promeniti.

Kako navode, kompanija je prema Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima u obavezi da realizuje radove predviđene projektima geoloških istraživanja za koje je dobijena dozvola. S druge strane, Ministarstvo rudarstva i energetike nema nadležnost nad odlukama kompanija u smislu njihovih poslovnih odnosa sa drugim pravnim licima, već svoj rad bazira na sprovođenju zakonske regulative.

Ako se odluči da se krene sa iskopavanjem nakon istraživanja, uloga države će biti pre svega da prepozna potencijalnost predmetnog projekta u procesu istraživanja i proceduri verifikacije rezervi, pojašnjavaju iz Ministarstva.

Janković ističe da s obzirom na to da govorimo o sirovinama koje su definisane kao strateške, ukoliko projekat nosi određenu potencijalnost, biće sagledani i svi drugi elementi, koji se pre svega odnose na uticaj na životnu sredinu, lokalnu zajednicu, ekonomske benefite koji bi isti doneo.

Put od istraživanja do eksploatacije podrazumeva primenu procedura koje su definisane zakonima koji regulišu oblast rudarstva, prostornog planiranja, zaštite životne sredine, kulturnog nasleđa i dr., te u tom smislu neophodno je izraditi planove, investiciono-tehničku dokumentaciju, studije i dr., koje treba da dokažu mogućnost i opravdanost realizacije predmetnog projekta – poručuje pomoćnik ministarke.

Takođe, Janković naglašava da prema odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Republika Srbija i investitor koji je stekao pravo na eksploataciju mogu zaključiti investicioni sporazum kojim se bliže uređuju pitanja izgradnje nedostajuće infrastrukture, zaštite životne sredine, prava preče kupovine proizvoda u korist domaćeg prerađivača i proizvođača, fiskalne, odnosno finansijske pogodnosti u skladu sa propisima kojima se uređuju ova pitanja, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju projekta.

Na jednog zaposlenog rudara, dolaze još četiri radnika u industriji

Janković je takođe prokomenatrisao šta bi samo iskopavanje značilo za sam kraj i Srbiju.

– Dosadašnje analize govore da se na jednog zaposlenog rudara dodatno zaposli još četiri radnika u industriji, trgovini povezanoj sa rudarstvom.

Dodaje i da otvaranje svakog novog rudnika doprinosi ekonomskom razvoju pre svega za region u kojem se isti otvara, pa onda i za državu u celini.

– Otvaranjem rudnika se pokreću i druge grane industrije koje su povezane sa eksploatacijom i preradom mineralnih sirovina – zaključuje Janković za Telegraf Biznis.

Šta su mediji izveštavali o projektu Rogozna?

Projekat Rogozna se prema pisanju medija nalazi u globalno značajnom Tetijskom metalogenom pojasu u Srbiji i ima odličan potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu.

Po završetku akvizicije, Strickland namerava da odmah preduzme istražno bušenje u svakom od četiri definisana ležišta, fokusirajući se na zone mineralizacije visokog kvaliteta i nova otkrića.

Kampanja dijamantskog bušenja od 60.000 metara biće sprovedena do kraja 2025. godine, a kompanija namerava da koristi najmanje tri dijamantske bušilice, uz bušenje primarnih ciljeva na lokacijama Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon.

Pre 2009. godine, projekat Rogozna su istraživali i stručnjaci beogradskog Geozavoda, koji su samo na lokalitetima Medenovac i Karavansalija pronašle rezerve od oko 40 miliona tona rude bakra, srebra i zlata, prenele su tada Novosti.

Procenat metala u rudi kreće se od 1,2 do 1,6% što je bolje nego u Boru.

Kako je prošle nedelje prenela eKapija, ukupni troškovi akvizicije od oko 37 miliona dolara biće završeni prvenstveno putem emisije kompanijiskih akcija sa periodom deponovanja od 18 meseci, a prvi deo od 750.000 dolara kupoprodajne cene je već uplaćen.

“Zlatna Reka Resources” osnovana je 2020. i njen formalni vlasnik je “Betoota Holdings Ltd” iz Velike Britanije.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.