Naime, reč je o početnom pritisku koji dovodi do rasta cena, a koji se kasnije može proširiti i na druge proizvode i usluge.
Najlakše ga je razumeti kroz svakodnevne primere.
Kada gorivo pokrene lanac poskupljenja
Recimo da naglo poskupi nafta. Zbog toga prevoz postaje skuplji, a kompanije koje robu dopremaju do prodavnica imaju veće troškove.
Taj dodatni trošak neko mora da plati.
Ako proizvođaču poraste cena transporta, on može da poveća cenu svog proizvoda. Trgovac zatim ima skuplju nabavku, pa može da podigne cenu na polici.
Tako rast cene jednog važnog troška stvara inflatorni impuls koji se postepeno prenosi kroz privredu.
Primer iz prodavnice
Zamislimo da kilogram brašna košta 100 dinara.
Ako proizvođaču zbog skuplje energije, goriva ili sirovina troškovi porastu, on može da poveća prodajnu cenu brašna na 110 dinara.
Ali brašno nije jedini proizvod koji koristi energiju i transport.
Ako istovremeno poskupe gorivo i električna energija, veći troškovi mogu da se pojave i kod pekara. Pekara zato može da poveća cenu hleba.
U tom slučaju početni rast troškova energije predstavlja inflatorni impuls, dok se njegovo prelivanje na druge proizvode naziva prenošenjem troškovnih pritisaka.
Ne mora odmah da znači i veliku inflaciju
Važno je napraviti razliku između inflatornog impulsa i same inflacije.
Inflatorni impuls je pritisak koji može da pokrene ili pojača rast cena, dok je inflacija širi i trajniji rast opšteg nivoa cena.
Na primer, ako nafta kratkotrajno poskupi, proizvođači mogu da apsorbuju deo dodatnih troškova i cene se možda neće značajno promeniti.
Međutim, ako se visoke cene energije zadrže duže vreme, kompanije mogu početi da ih ugrađuju u cene svojih proizvoda i usluga. Tada početni impuls može da postane širi inflacioni pritisak.
Još jedan jednostavan primer: plata
Inflatorni impuls ne mora da nastane samo zbog energije ili sirovina.
Zamislimo restoran koji teško pronalazi radnike. Da bi privukao zaposlene, vlasnik povećava plate.
Veći troškovi rada mogu da dovedu do povećanja cena hrane i pića. Ako se sličan proces događa u velikom broju restorana, prodavnica i drugih uslužnih delatnosti, troškovi rada mogu postati jedan od izvora šireg pritiska na cene.
Šta se dešava kada valuta oslabi?
Još jedan čest primer jeste slabljenje domaće valute.
Ako zemlja uvozi naftu, automobile, mašine ili određene sirovine, slabija valuta znači da uvoznik za istu robu mora da izdvoji više novca u domaćoj valuti.
Na primer, ako proizvod iz inostranstva košta 100 evra, promena kursa može značiti da njegov uvoz u domaćoj valuti postane skuplji.
Uvoznik tada ima nekoliko mogućnosti: da prihvati manju zaradu, smanji troškove ili poveća cenu. Ako veliki broj kompanija uradi ovo poslednje, slabljenje valute može postati izvor inflatornog impulsa.
Zašto ekonomisti prate inflatorne impulse?
Zato što oni mogu da pokažu odakle bi mogao da dođe naredni pritisak na cene.
Centralne banke posebno prate cene energije, hrane, sirovina, zarade, troškove proizvodnje, uvozne cene i kurs valute. Ako se istovremeno pojavi više takvih pritisaka, postoji veća mogućnost da će se rast cena proširiti na veliki broj proizvoda i usluga.
Zato se u ekonomskim analizama često govori da je određeni događaj „stvorio inflatorni impuls“ ili da bi mogao da „pojača inflatorne pritiske“.
Inflatorni impuls kroz jednu rečenicu
Ako poskupi gorivo → poskupi transport → porastu troškovi proizvodnje → kompanije povećaju cene → skuplji proizvodi i usluge → početni šok se preliva kroz privredu.
Upravo taj početni pritisak i njegovo širenje predstavljaju ono što ekonomisti nazivaju inflatornim impulsom.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)