U pitanju je kompanija Antropik (Anthropic), osnovana 2021. godine u San Francisku. Jednostavno rečeno (koliko je to moguće), razvijaju bezbednosna svojstva veštačke inteligencije (AI) i na osnovu tih istraživanja plasiraju bezbedne modele za javnu upotrebu.
Da, zvuči komplikovano i jeste, pogotovo za nas laike, ali suština je u tome da rade veoma ozbiljan i izuzetno isplativ posao. Zato su dva giganta u firmu "Antropik" uložila mnogo novca. "Amazon" im je dao 4 milijarde za razvoj biznisa, A neizbežni "Gugl" 2 milijarde dolara. Krajem prošle godine, objavljeno je da Antropik ima procenjenu tržišnu vrednost od sjajnih 350 milijardi dolara.
Tako to biva u čuvenoj američkoj Silicijumskoj dolini, tehnološkoj meki, gde milijarde kruže kao što deca razmenjuju sličice. I baš zato nikom nije trebalo ono što su mediji objavili ovih dana - a to je da je kompanija Antropik kupila između 500.000 i dva miliona knjiga, a zatim ih je uništila.
Kako nahraniti čudovište
I ranije je firma imala problema sa tužbama, jer je bez dozvole koristila autorska dela dostupna na internetu, zarad razvoja svojih programa. Ipak je otkriće uništenja knjiga je bilo kap koja je prelila čašu. Da bi hranile svoje programe, sada je postalo jasno, ne samo da koriste sveukupno znanje i trud čovečanstva dostupan "na mreži". Oni ih i fizički komadaju i tako hrane svoje četbotove, a zatim knjige bacaju u smeće.
Prvi je aferu otkrio "Vašington post", koji je objavio da je "Antropik" potrošio desetine miliona dolara na kupovinu polovnih knjiga. Zatim su ih sekli, skenirali i pretvarali u papirni otpad. Taj otpad je prodavan firmama za reciklažu. Eto još jedne male koristi.
Ono što je otkriveno u tužbama koje su usledile protiv "Antropika" je to kolikom brzinom i efikasnošću su oni uništavali knjige. Odmah posle sečenja i skeniranja, knjige su munjevito pretvarane u papirnu kašu pomoću mašina za sečenje, tako da im se izgubi svaki trag. Knjige su, inače, kupovane po antikvarnicama i na buvljim pijacama širom SAD-a.
Uništenje fizičkih knjiga, koje je nazvano "Projekat Panama", je u internim dokumentima Anktorika nazvano i pokušajem da se destruktivno skeniraju sve knjige na svetu.
"Ne želimo da se zna da radimo na ovome", piše u dokumentu koji su objavili mediji. Bili su svesni da će izazvati gnev zbog uništavanja svetinje.
Da li im se sve to obilo o glavu? Ne baš. U jednom ranijem suđenju protiv "Antropika", sudija je presudio da je upotreba knjiga za obuku AI sistema dozvoljena ako se smatra „transformativnom“, odnosno ako menja njihovu prvobitnu svrhu. Takva upotreba ocenjena je kao zakonita, slično korišćenju knjiga u obrazovanju ili pravu vlasnika da sa kupljenom knjigom radi šta želi - što je, na primer, i pravni osnov za postojanje antikvarnica.
Sad dolazimo do onoga što se, koliko god bezdušno zvučalo, zove poslovna logika. "Antropik" je procenio da je mnogo jeftinije nahraniti svoje programsko čudovište ogromnim znanjem tako što će kupiti polovne knjige po niskoj ceni. U suprotnom, morali bi da angažuju advokate, kontaktiraju izdavačke kuće, čak i same autore koji su još živi. To bi trajalo predugo, a ishod bi bio neizvestan. A vremena u brutalnoj trci kompanija koje rade sa veštačkom inteligencijom nema.
Ispada da su u "Antropiku" iskoristili svoje zakonsko pravo da kupe knjige sa požutelim stranicama koje ionako samo skupljaju prašinu. Što im daje mogućnost da sa njima rade šta hoće. Pa i da je pretvore u toalet papir.
Što se autorskih prava tiče, "Antropik" je već imao jednu presudu, i platio je 1,5 milijardi dolara za nagodbu sa autorima čije su knjige dostupne na internetu koristili da bi razvijali svoje programe. Verovatno će i u slučaju uništenja fizičkih knjiga morati da plate, ali će ta suma biti znatno manja, što njima u ovom trenutku ne predstavlja veliki problem.
Najljuća bitka našeg vremena
Šta se može naučiti iz ovog genocida nad knjigama? Mnogo pitanja, manje odgovora, ali neki ipak postoje. Recimo, trka kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom dobila je razmere ludila. Napomenućemo da su "Antropik" osnovali bivši zaposleni u "OpenAI", firmi koja je napravila najpopularniijeg četbota, četGPT. I zato "Antropik" ima dodatni motiv da seče knjige i tražili milijarde. Ima tu i sujete i bilo kakva moralna dilema je u startu mrtva. Treba po svaku cenu uništiti konkurenciju, makar gazeći preko groblja knjiga. A ni ostali, koji ne seku knjige, nisu ništa bolji. To je najljuća bitka našeg vremena, a posledice će biti velike.
Ono što je možda najtužnije u celoj priči jeste da sada nema nazad. Pogotovo nama malo starijima, kojima je papirna knjiga uvek bila svetinja.
Simbolično, "Antropik" je, iako nije želeo da se sazna, proglasio smrt papira. Desilo se već, čekamo konačni kraj. Znanje je već progutano. To se može videti i na monitoru sa kojeg čitate tekst, kao i sa monitora na kojem je pisan.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)