Otkriveno je nešto uznemirujuće - može da uzdrma celu industriju iz temelja

Ta pažljivo formulisana razlika bila je ključna u njihovoj odbrani od sve većeg broja tužbi zbog povrede autorskih prava. Postavlja se pitanje da li je AI (veštačka inteligencija) zapravo poslednji i najviši oblik piraterije?

Ova tvrdnja zadire direktno u samu srž autorskog prava. Prema američkom Zakonu o autorskim pravima iz 1976. godine, nosilac prava ima isključivo pravo da delo reprodukuje, prilagođava, distribuira, javno izvodi i prikazuje. Istovremeno, doktrina „fer upotrebe“ dozvoljava korišćenje zaštićenih materijala u svrhe poput kritike, novinarstva i istraživanja, što je upravo argument na koji se AI industrija poziva u sudskim sporovima. Direktor OpenAI-ja Sem Altman čak je izjavio da je za industriju „gotovo“ ukoliko joj se zabrani slobodno korišćenje zaštićenih podataka za obuku modela, prenosi Benchmark.

Nosilci autorskih prava godinama optužuju AI kompanije da treniraju modele na piratskim i zaštićenim delima, praktično ih monetizujući bez adekvatne nadoknade autorima, novinarima i umetnicima. Taj višegodišnji pravni sukob već je doveo do nekoliko velikih nagodbi. Sada bi nova studija mogla dodatno da pogorša položaj industrije.

Istraživači sa Stanforda i Jejla objavili su rad u kojem iznose uverljive dokaze da veliki jezički modeli zapravo kopiraju podatke, umesto da iz njih apstraktno „uče“. Konkretno, testirana su četiri poznata modela: GPT-4.1 kompanije OpenAI, Gemini 2.5 Pro iz Google-a, Grok 3 iz xAI-ja i Claude 3.7 Sonnet kompanije Anthropic. Svi su, prema nalazima, uspevali da reprodukuju dugačke delove popularnih ali i dalje zaštićenih dela sa izuzetno visokom tačnošću.

U studiji se navodi da je Claude uspeo da generiše „čitave knjige gotovo doslovno“, uz tačnost od 95,8 odsto. Gemini je reprodukovao roman „Harry Potter and the Sorcerer’s Stone“ sa tačnošću od 76,8 odsto, dok je Claude generisao sadržaj iz Orvelove „1984“ sa više od 94 odsto poklapanja u odnosu na originalni tekst.

Autori rada ističu da, iako se često veruje da modeli ne pamte mnogo iz podataka za obuku, novija istraživanja pokazuju da se iz njih može izvući znatna količina zaštićenog teksta. Deo tih rezultata dobijen je korišćenjem tehnike Best-of-N, koja model bombarduje varijacijama istog upita. Takve metode su već pominjane u sudskim sporovima, pri čemu su advokati OpenAI-ja tvrdili da „normalni korisnici ne koriste proizvode na taj način“.

Posledice ovih nalaza mogle bi da budu dalekosežne. Kako primećuje novinar lista The Atlantic, rezultati dodatno potkopavaju argument da modeli samo „uče“ iz tekstova, umesto da ih skladište i kasnije pozivaju praktično kopirajući sadržaj. To bi moglo predstavljati ozbiljan pravni teret za AI kompanije i potencijalno ih koštati milijarde dolara kroz presude za povredu autorskih prava.

I dalje, međutim, ne postoji potpuni konsenzus. Profesor prava sa Stanforda Mark Lemli, koji je zastupao AI kompanije u sličnim sporovima, navodi da nije siguran da li model zaista „sadrži“ kopiju knjige ili je u stanju da je rekonstruiše u hodu kao odgovor na upit. Industrija u međuvremenu nastavlja da insistira na tome da modeli ne čuvaju kopije podataka, što su i Google i OpenAI zvanično tvrdili pred američkom Kancelarijom za autorska prava.

Da li će sudije koje vode sve brojnije sporove prihvatiti ove argumente ostaje otvoreno pitanje. Ulog je ogroman, naročito u trenutku kada je autorima i novinarima sve teže da zarađuju od svog rada, dok vrednost AI industrije nastavlja da vrtoglavo raste, piše Futurism.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: