Skupa nafta ne udara samo po gorivu - poskupljenja se prelivaju na hranu i kredite

Skuplji energenti povećavaju troškove transporta, proizvodnje hrane, ambalaže i grejanja, dok pritisci na inflaciju mogu da se odraze i na kamatne stope i stambene kredite, upozorava Rojters u analizi objavljenoj 21. oktobra.

Prema navodima ove agencije, cena nafte dostigla je petomesečni maksimum od 110 dolara po barelu, dok su cene gasa u Aziji i Evropi porasle na najviši nivo od decembra 2022. godine. Poskupljenje energenata povezano je sa ratom u Iranu i poremećajima u snabdevanju, a posledice se osećaju u različitim delovima privrede.

Skuplje gorivo podiže troškove hrane i svakodnevnih proizvoda

Jedan od glavnih kanala prenosa poskupljenja jeste transport. Kada rastu cene dizela i drugih energenata, povećavaju se troškovi prevoza robe od proizvođača do prodavnica, što može da stvori dodatni pritisak na maloprodajne cene.

Rojters navodi da su prosečne cene dizela u Velikoj Britaniji početkom oktobra prvi put dostigle dva funta po litru, dok je cena u SAD u septembru dostigla rekordnih 6,53 dolara po galonu.

Uticaj na cene ne završava se na prevozu. Nafta i prirodni gas koriste se i u proizvodnji plastike, od koje se prave ambalaža za hranu, flaše i brojni predmeti za svakodnevnu upotrebu. Prema podacima konsultantske kuće MAT koje prenosi Rojters, ambalaža od plastike, papira ili stakla obično čini između pet i 15 odsto troškova proizvodnje uobičajenih prehrambenih proizvoda.

U SAD su cene plastike u avgustu bile sedam odsto više nego u oktobru 2025. godine, navodi se u analizi.

To znači da poskupljenje sirovina i energenata može da se prelije i na proizvode koji na prvi pogled nemaju direktne veze sa cenom nafte.

Hrana bi mogla da poskupljuje i tokom 2027. 

Pritisci na prehrambeno tržište dolaze i iz poljoprivrede. Za proizvodnju veštačkih đubriva koristi se prirodni gas, pa rast njegovih cena može da poveća troškove poljoprivrednika, a zatim i cenu hrane.

Dodatni problem predstavljaju poremećaji u pomorskom transportu, koji produžavaju ili poskupljuju isporuke robe.

Pozivajući se na podatke Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Rojters navodi da se očekuje ubrzanje globalne inflacije cena hrane, uz mogućnost da pritisci potraju i tokom 2027. godine.

Ipak, to ne znači da će svi prehrambeni proizvodi poskupeti istovremeno ili u istom procentu. Konačne cene zavise i od prinosa, zaliha, konkurencije, trgovinskih marži i mogućnosti proizvođača da apsorbuju veće troškove.

Skuplji energenti mogu da povećaju i rate kredita

Posledice rasta cena nafte mogu da se osete i na tržištu nekretnina. Kada skuplja energija podstiče inflaciju, centralne banke mogu da zadrže kamatne stope na višem nivou ili da ih povećaju, u zavisnosti od ekonomskih okolnosti.

Viši troškovi zaduživanja potom se prenose na deo stambenih kredita, naročito na one sa promenljivom kamatnom stopom ili na zajmove koji se refinansiraju po novim uslovima.

Rojters navodi primer Australije, gde je povećanje kamatne stope sa 5,5 na 6,2 odsto podiglo godišnje otplate prosečnog stambenog kredita od 731.000 australijskih dolara za oko 3.900 australijskih dolara.

U SAD su kamate na tridesetogodišnje stambene kredite porasle sa približno 6,1 na oko 7,5 odsto, što je povećalo troškove kupovine nekretnina i oslabilo aktivnost potencijalnih kupaca.

Ovi primeri pokazuju kako energetski šok može da se proširi sa tržišta sirovina na finansije domaćinstava. Ipak, kretanje kamata zavisi od politike centralnih banaka, inflacije i stanja na finansijskim tržištima, pa se promene ne prenose automatski i jednako na sve zemlje.

Grejanje postaje dodatni teret za domaćinstva

Skuplji energenti povećavaju i troškove zagrevanja stanova i kuća. Prema procenama koje prenosi Rojters, računi za grejanje na lož-ulje u američkoj saveznoj državi Njujork mogli bi da budu 47 odsto viši nego prethodne godine.

U Velikoj Britaniji domaćinstva bi, prema proceni organizacije Energy UK navedenoj u tekstu, mogla da zabeleže međugodišnji rast računa za grejanje od deset odsto u posmatranom kvartalu.

Koliki će teret snositi pojedinačno domaćinstvo zavisi od energenta koji koristi, potrošnje, vremenskih uslova i lokalnih cena.

Šta to znači za potrošače?

Analiza Rojtersa pokazuje da rast cena nafte i gasa može da utiče na više stavki kućnog budžeta istovremeno: od goriva i namirnica do grejanja i troškova zaduživanja.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.