Postoje ekonomske prognoze koje se zaborave čim se završi vest. A postoje rečenice koje godinama ostanu u javnosti. Jedna od njih pripada Angusu Ditonu, dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju, koji je još 2016. godine rekao da svet „donekle ide dođavola“, piše Telegraf.

Na prvi pogled, rečenica zvuči kao obična pesimistična ocena stanja u društvu.

Ali Diton nije bio političar koji pokušava da privuče pažnju dramatičnom izjavom. Bio je jedan od najpoznatijih ekonomista koji su se decenijama bavili mnogo konkretnijim pitanjima: koliko ljudi troše, kako žive, šta se dešava sa siromaštvom i zbog čega se ekonomski rast ne oseća jednako u svim delovima društva.

Upravo zato njegova stara izjava i danas privlači pažnju.

Šta je Diton zapravo rekao?

Diton je govorio o ekonomskim i društvenim problemima koji su u to vreme bili posebno vidljivi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Koristio je engleski izraz „the world is going to hell in a handbasket“, slikovitu frazu koja bi se na srpskom mogla približno prevesti kao „svet ide dođavola“.

Međutim, iza te rečenice nije stajala tvrdnja da će se svetska ekonomija jednostavno urušiti.

Njegova poenta bila je mnogo složenija.

Nobelovac koji je ekonomiju posmatrao kroz život običnog čoveka

Angus Diton dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju 2015. godine za analizu potrošnje, siromaštva i blagostanja.

Njegov rad pomogao je ekonomistima da bolje razumeju kako ljudi troše novac, kako se menjaju njihove životne okolnosti i na koji način ekonomski razvoj utiče na kvalitet života.

To je važno jer BDP, berzanski indeksi ili prosečna plata sami po sebi ne govore kako zaista živi prosečno domaćinstvo.

Ekonomija može da raste, a da veliki broj ljudi istovremeno ima osećaj da mu je život sve teži.

Ako brže rastu stanovanje, hrana, energija, krediti i drugi osnovni troškovi nego prihodi, statistika može pokazivati napredak, dok ljudi osećaju sasvim suprotno.

Upravo je taj jaz između velikih ekonomskih pokazatelja i svakodnevnog života jedan od razloga zbog kojih je Ditonov rad toliko značajan.

Od tada se svet dramatično promenio

Kada je Diton izgovorio svoju čuvenu rečenicu, svet još nije prošao kroz događaje koji će uslediti tokom naredne decenije.

Posle toga došli su:

  • pandemija COVID-19,

  • veliki poremećaji u lancima snabdevanja,

  • snažan talas inflacije,

  • energetska kriza,

  • ratovi i geopolitičke tenzije,

  • rast troškova stanovanja,

  • velike promene na tržištu rada,

  • ubrzan razvoj veštačke inteligencije.

Zbog svega toga pitanje ekonomskog blagostanja ponovo je postalo veoma važno.

popust

Zašto ljudi imaju osećaj da je sve gore?

Tu postoji zanimljiv paradoks.

Svet dugoročno može da napreduje, a da se čovek istovremeno oseća finansijski nesigurnije.

Tehnologija napreduje, produktivnost raste, dostupnost brojnih proizvoda i usluga je veća nego ranije, ali to ne znači da se taj napredak ravnomerno raspoređuje.

Čoveka ne zanima samo koliko je porastao BDP.

Mnogo mu je važnije:

Da li može da plati kiriju ili kredit?

Da li mu plata pokriva hranu i račune?

Može li da priušti stan?

Da li može da štedi?

Hoće li njegov posao postojati za pet ili deset godina?

Upravo zato prosečne statistike ponekad ne objašnjavaju raspoloženje stanovništva.

Stanovanje je postalo jedno od ključnih pitanja

Jedan od najboljih primera je tržište nekretnina.

Ako cene stanova i kirije rastu brže od zarada, domaćinstvu ostaje manje novca za sve ostalo.

Čak i kada prosečna plata nominalno raste, osoba koja plaća mnogo veću kiriju može imati osećaj da zapravo živi lošije.

Sličan problem postoji sa energijom, hranom i kreditima.

Zbog toga se ekonomsko blagostanje ne može svesti samo na jednu cifru.

A onda je stigla veštačka inteligencija

Danas postoji još jedan veliki izvor neizvesnosti koji 2016. nije imao današnji značaj – veštačka inteligencija.

AI donosi mogućnost povećanja produktivnosti i stvaranja potpuno novih poslova i industrija.

Ali istovremeno otvara pitanje šta će se dogoditi sa zanimanjima koja mogu delimično ili u potpunosti da budu automatizovana.

Zato se ponovo javlja isto pitanje koje je Diton postavljao iz drugačijeg ugla:

Ako ekonomija napreduje, ko zapravo ima koristi od tog napretka?

Svet može istovremeno da napreduje i da bude u problemu

Možda je upravo tu najvažnija poruka Ditonovog pogleda na ekonomiju.

Nije potrebno birati između dve krajnosti – da li svet napreduje ili propada.

Moguće je da se jedni pokazatelji poboljšavaju, dok se drugi pogoršavaju.

Globalna ekonomija može da raste, dok pojedine grupe stanovništva imaju sve veće probleme.

Tehnologija može da donese ogromne koristi, dok istovremeno ugrožava određena radna mesta.

Životni standard može dugoročno da bude viši, dok domaćinstvo kratkoročno teško podnosi rast troškova.

Zato je Ditonova rečenica iz 2016. zanimljiva i danas.

Da li je Diton bio u pravu?

Ne baš u smislu jednostavne prognoze da će se svet urušiti.

Njegova poruka bila je mnogo više upozorenje da ekonomski napredak nije automatski isto što i bolje življenje za svakoga.

I upravo je to razlog zbog kojeg njegova izjava i danas zvuči aktuelno.

Svet se promenio, tehnologija je otišla daleko napred, a ekonomije su prošle kroz nekoliko velikih šokova.

Ali osnovno pitanje je ostalo isto:

Ako društvo postaje bogatije, zašto veliki broj ljudi nema osećaj da postaje sigurniji i zadovoljniji?

Možda zato što nije dovoljno pitati koliko ekonomija raste.

Treba pitati i ko dobija od tog rasta, ko plaća cenu promena i koliko novca na kraju ostaje običnom čoveku.

I upravo tu se vraćamo na Ditonovu staru rečenicu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.