Cene nafte pale su u utorak prema 98 dolara po barelu nakon što su novi podaci pokazali snažan oporavak isporuka iz Zaliva, ali su nadoknadili gubitke do kraja dana.
Brent je tokom dana pao na 98,15 dolara, da bi završio trgovanje na 100,58 dolara po barelu, 26 centi iznad prethodnog zatvaranja.
Američki WTI je završio trgovanje gotovo nepromenjeno na 89,44 dolara po barelu. Trgovci su razmatrali dve suprotstavljene sile: znatno veći izvoz nafte iz Zaliva i najavljeno puštanje zaliha G7 s jedne strane, i još uvek veoma visoke geopolitičke i logističke rizike s druge strane.
Isporuke iz Zaliva vratile su se na više od 80 procenata nivoa pre rata. Izvoz nafte i drugih tečnih energetskih proizvoda iz zemalja Persijskog zaliva, isključujući Iran, snažno se oporavio tokom septembra. Prema podacima kompanije Vortex, prosečno 19,2 miliona barela dnevno izvozilo se iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Iraka, Katara, Omana i Bahreina.
Više nafte stiže na tržište, ali goriva i dalje nema dovoljno
Ovo odgovara nešto više od 81 procenta predratnog nivoa od 23,6 miliona barela dnevno. Konkretno, isporuke sirove nafte i kondenzata su se oporavile, dostigavši oko 91 procenat predratnog nivoa.Međutim, situacija sa prerađenim gorivima je znatno nepovoljnija.
Njihove isporuke su ostale na samo oko 60 procenata predratnog nivoa, što i dalje vrši veliki pritisak na tržište dizela i drugih derivata.
Analitičari stoga upozoravaju da veće količine sirove nafte na tržištu ne smiruju automatski i potpuno energetsku krizu. Saudijska Arabija je snažno povećala izvoz Saudijski izvoz je dao najveći doprinos oporavku. U septembru je Saudijska Arabija izvozila oko 6,6 miliona barela sirove nafte dnevno, znatno više nego mesec dana ranije.
Istovremeno, saobraćaj je obnovljen preko strateški važnog naftovoda Istok-Zapad, koji povezuje saudijska nalazišta na istoku zemlje sa izvozom preko Crvenog mora i time omogućava zaobilaženje Ormuskog moreuza. Saudijski ministar energetike Abdulaziz bin Salman rekao je da u utorak kroz cevovod protiče 5,8 miliona barela dnevno.
Maksimalni kapacitet cevovoda je oko sedam miliona barela dnevno. Rijad je poslednjih meseci preusmeravao oko četiri miliona barela dnevno, odnosno oko četiri procenta ukupne globalne ponude. Nekih dana izvoz čak premašuje nivoe pre rata. Podaci Kplera pokazuju da se oporavak dodatno ubrzao krajem septembra.
Nekih dana između 27. i 29. septembra, izvoz iz regiona dostigao je između 19,5 i 22,5 miliona barela dnevno, a u nekim segmentima je čak premašio nivoe pre rata.
Ali analitičari upozoravaju da su dnevni tokovi sada mnogo nestabilniji nego pre početka rata. Ključno pitanje stoga više nije samo koliko nafte može da ističe iz regiona nekoliko dana zaredom, već da li se trenutni tempo može održati tokom dužeg perioda i tokom zime.
Goriva ostaju problem
Dok se izvoz sirove nafte brzo oporavlja, globalnom tržištu i dalje nedostaju značajne količine rafinisanih goriva. Izvršni direktor Kuvajt Petroleuma procenio je početkom nedelje da svetu nedostaje oko šest miliona barela rafinisanih proizvoda dnevno zbog poremećaja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku.
Tržište dizela je posebno napeto. Upravo zato pad cene sirove nafte ne znači nužno i podjednako snažan pad cena goriva za krajnje potrošače.
G7 oslobađa 100 miliona barela iz rezervi
Čak i najveće razvijene ekonomije pokušavaju da smanje pritisak na cene. Lideri G7 su se složili oko koordinisanog oslobađanja 100 miliona barela nafte i rafinisanih proizvoda iz strateških rezervi, pod koordinacijom Međunarodne agencije za energiju.
Oslobađanje zaliha trebalo bi da počne odmah i da traje četiri meseca, pri čemu bi značajan deo zaliha dizela trebalo da bude oslobođen već tokom prvih 20 dana. Ova mera sledi nakon velikog koordinisanog oslobađanja rezervi dogovorenog u martu, kada su članice IEA odlučile da tržištu stave na raspolaganje ukupno 400 miliona barela. Istovremeno, G7 je obećala da članice neće uvoditi ograničenja na izvoz energije koja bi mogla dodatno povećati nestašice i pritisak na cene.
EIA i dalje očekuje da će Brent biti oko 105 dolara Uprkos oporavku zaliha i trenutnom smirenju na tržištu, Američka administracija za energetske informacije (EIA) podigla je svoju prognozu cene nafte. EIA sada očekuje da će Brent u proseku koštati oko 105 dolara po barelu tokom četvrtog kvartala, što je čak 14 dolara više nego što je prognozirala mesec dana ranije.
Za celu 2026. godinu očekuje da će Brent u proseku koštati oko 98 dolara. Agencija procenjuje da bi globalna proizvodnja nafte i drugih tečnih goriva mogla ove godine pasti sa prošlogodišnjih 106,3 miliona na oko 101,1 milion barela dnevno. Istovremeno, očekuje se da će potrošnja biti oko 102,4 miliona barela dnevno, što znači da će deo potražnje i dalje morati da se pokrije iz zaliha.
Globalne zalihe su već ozbiljno iscrpljene tokom rata, a energetske kompanije upozoravaju da bi njihova obnova mogla da potraje godinama, piše Poslovni dnevnik.
Dalja kretanja cena će stoga u velikoj meri zavisiti od toga da li će se oporavak izvoza iz Persijskog zaliva pokazati trajnim i koliko brzo će se obnoviti kapaciteti rafinerije i brodski putevi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)