Ekonomski gubici u ovom kontekstu uključuju gubitke u proizvodnji i smanjeno stvaranje vrednosti usled niže produktivnosti rada, kao i duže pauze i povećano izostajanje sa posla. Shodno tome, očekuje se da će gubici na evropskom nivou iznositi nešto manje od pola procenta projektovanog ekonomskog učinka za ovu godinu.
Ekonomisti i stručnjaci iz međunarodne osiguravajuće kompanije Allianz Trade (sa sedištem u Hamburgu) i nemačke divizije za osiguranje imovine i nezgoda sarađivali su na „Monitoru klimatskog rizika“, koji je prvi put izračunat. Analiza se zasniva na podacima o vremenu i šteti, s jedne strane, i modeliranju očekivanih ekonomskih uticaja, s druge strane.
Gubitak povezan sa toplotom
Pored ekonomskog uticaja povezanog sa vrućinom, tu je i stvarna šteta koju uzrokuju teške vremenske nepogode, poplave i drugi prirodni događaji; Alijanc je procenio da je ova cifra za Nemačku u proteklih pet godina iznosila 50 milijardi evra.
Godišnji gubici su, u proseku, bili dvostruko veći od onih zabeleženih tokom referentnog perioda 2000-2019. Nasuprot tome, globalni gubici od prirodnih katastrofa porasli su za nešto više od polovine (54 procenta), prema podacima kompanije Allianz. „Nemačka je posebno teško pogođena štetom povezanom sa klimatskim promenama“, rekao je Frank Somerfeld, šef osiguranja imovine.
Ključni faktor je to što se Evropa – koja se nalazi na severnim geografskim širinama – zagreva brže od drugih kontinenata; Norveška je na vrhu liste pogođenih zemalja. U skandinavskoj zemlji, prosečna temperatura u 2025. godini bila je čak 3,7 stepeni Celzijusa viša od proseka zabeleženog od 1950. do 1970. godine. Nemačka i Francuska bile su u gornjem srednjem rasponu, sa porastom temperature od nešto više od 2 stepena Celzijusa.
„El Ninjo“ takođe utiče na BDP
Međutim, prirodne sile nikako nisu jedini faktor koji određuje obim štete koju uzrokuju prirodne katastrofe. Gubici su obično veći u gusto naseljenim i ekonomski moćnim zemljama nego u retko naseljenim područjima sa manje fabrika, kuća, vozila i druge imovine koju je stvorio čovek.
Stručnjaci najvećeg evropskog osiguravača takođe nisu preterano optimistični u pogledu predstojeće godine. Razlog za to je prirodni fenomen poznat kao „El Ninjo“. Ovo periodično zagrevanje vode u istočnom Tihom okeanu može uticati na vremenske uslove na kopnu, čak i u udaljenim regionima, piše Feniks Magazin.
Svetska meteorološka organizacija UN, na primer, predviđa iznadprosečne temperature u velikim delovima Južne Amerike, južne Afrike i Australije. Istovremeno, očekuju se padavine ispod proseka na Indijskom potkontinentu i jugu Centralne Amerike. Ako se 2027. ispostavi kao još jedna veoma topla godina zbog fenomena El Ninjo, studija sugeriše da bi to moglo smanjiti ekonomsku proizvodnju u 144 zemlje širom sveta za 392 milijarde evra. Očekuje se da će Kina pretrpeti najveću štetu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)