Stiže novi udar na kućni budžet - hleb i testenina mogli bi da poskupe zbog ratova i vrućina

Najveći pritisak očekuje se na pšenicu, što bi moglo da se prelije i na cene hleba i testenine.

Prema prognozi Oxford Economicsa, globalne cene hrane trebalo bi da porastu 11,8 odsto u 2026. godini, a potom još 4,8 odsto u 2027. godini. Najveći udar očekuje se na poljoprivredne kulture, pre svega žitarice, voće i povrće, kao i na mlečne proizvode.

Situaciju dodatno komplikuju ekstremne vrućine i suša u Evropi, koje su već oštetile useve. Poljoprivrednici se istovremeno suočavaju sa visokim troškovima energije i đubriva, dok ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini dodatno opterećuju lance snabdevanja i cene ključnih sirovina.

Evropska žetva žitarica smanjena

Nakon toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu, Coceral, briselsko udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama, u julu je vanredno smanjilo prognozu ukupne žetve žitarica u EU-27 i Velikoj Britaniji.

Procena je spuštena sa 295,5 miliona tona na 286,6 miliona tona. Poređenja radi, prošle godine je na tom području požnjeveno oko 310 miliona tona žitarica.

Ni Nemačka ne očekuje dobru sezonu. Prema podacima koje je AFP preneo pozivajući se na upozorenje nemačkog udruženja poljoprivrednika, ovogodišnja žetva žitarica u toj zemlji mogla bi da bude 7 odsto manja, odnosno oko 41,9 miliona tona, zbog ozbiljne suše i toplotnih talasa.

Poljoprivrednicima problem ne predstavljaju samo vremenske prilike. Troškove proizvodnje dodatno povećavaju poremećaji u snabdevanju naftom i drugim sirovinama, koji su povezani sa ratom između SAD i Irana i poremećajima u oblasti Ormunskog moreuza.

Nafta, dizel i đubrivo dodatno poskupljuju proizvodnju

Oxford Economics ocenjuje da najveći globalni uticaj na cene hrane ima upravo rat između SAD i Irana i njegov uticaj na ključne inpute za poljoprivrednu proizvodnju – pre svega naftu, odnosno dizel, prirodni gas i đubrivo.

Prema toj analizi, globalne cene dizela u julu su bile 36 odsto više nego godinu dana ranije, dok se očekuje da će cene đubriva tokom 2026. godine porasti za 22 odsto.

Sve to povećava troškove proizvodnje i stvara dodatni pritisak na krajnje cene hrane.

Rat u Ukrajini dodatni udar na tržište žitarica

Rat u Ukrajini takođe predstavlja jedan od ključnih rizika za globalno tržište hrane.

Žitarice čine oko 25 odsto globalnog indeksa cena hrane, a Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa nešto manje od 30 odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice i više od 10 odsto izvoza kukuruza, navodi Tomas Dvorak, viši ekonomista Oxford Economicsa.

Napadi na ruske i ukrajinske luke, terminale za utovar i brodove, kao i poremećaji izvoza žitarica preko Crnog i Azovskog mora, mogli bi da ugroze izvozni kapacitet od oko 86 miliona tona žitarica godišnje.

Od toga se 52 miliona tona odnosi na Rusiju, a 34 miliona tona na Ukrajinu. To je gotovo 17 odsto ukupnog svetskog izvoza žitarica.

Pšenica pod najvećim pritiskom

Posebno zabrinjava situacija sa pšenicom, usevom koji zahteva velike količine đubriva.

Prema prognozi istraživača Oxford Economicsa, cena pšenice mogla bi da poraste 36 odsto međugodišnje, na 6,92 dolara po bušelu u trećem kvartalu 2026. godine. Jedan bušel pšenice iznosi približno 27 kilograma.

Pšenica se koristi u velikom broju svakodnevnih prehrambenih proizvoda – od hleba i testenine do žitarica za doručak i keksa.

Zbog toga bi rast njene cene mogao vremenom da se prelije i na cene proizvoda koje potrošači svakodnevno kupuju.

Hleb i testenina mogli bi da poskupe sa zakašnjenjem

Oxford Economics upozorava da se rast cena poljoprivrednih sirovina ne prenosi odmah i u istom procentu na cene u prodavnicama.

Kod svežeg voća i povrća, efekat poremećaja mogao bi da bude vidljiv relativno brzo – za svega dva do tri meseca. Kada je reč o prerađenoj hrani, kao što su hleb i testenina, potrebno je više vremena zbog žetve, prerade i proizvodnog procesa.

Zbog toga se najveći uticaj na potrošačke cene prerađene hrane očekuje šest do devet meseci nakon početka poremećaja.

To znači da bi se prvi efekti na cene sveže hrane mogli osetiti već tokom oktobra i novembra 2026. godine, dok bi najveći pritisak na cene prerađenih proizvoda mogao uslediti od februara do maja 2027. godine.

Nije samo hleb na udaru

Najveći pritisak očekuje se na žitarice, voće, povrće i mlečne proizvode, ali bi se poskupljenja mogla preliti i na prerađenu hranu.

To bi moglo da obuhvati hleb, sir, vino i ulje, dok se očekuje da će meso biti manje pogođeno.

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), globalne cene prehrambenih sirovina u julu su bile 1 odsto više nego godinu dana ranije. Cene žitarica porasle su 6,9 odsto, dok su biljna ulja poskupela za oko 17,3 odsto.

Ipak, Oxford Economics naglašava da njegov globalni indeks prati cene prehrambenih sirovina, pa rast tog indeksa ne znači automatski da će cene u supermarketima porasti u istom procentu.

Predviđeni rast cena hrane za 2026. godinu od 11,8 odsto takođe je i dalje ispod rasta od 14,2 odsto zabeleženog tokom 2022. godine.

Novi rizik predstavlja i El Ninjo

Postoji mogućnost da konačni udar bude još veći od trenutnih prognoza.

Ekonomista za poljoprivredne sirovine Oxford Economicsa Jed Cartledge upozorava da bi šok na tržištu hrane mogao da bude ozbiljniji nego što se trenutno očekuje, jer se puni efekti napada i poremećaja u oblasti Crnog mora još uvek razvijaju.

Dodatni rizik predstavlja i snažan El Ninjo, koji bi mogao da ugrozi poljoprivrednu proizvodnju i van Evrope.

Ipak, skuplja pšenica mogla bi da učini neke alternativne izvozne pravce ekonomski isplativijim. To bi moglo delimično da ublaži posledice poremećaja u tradicionalnim rutama snabdevanja, piše Euronews.

Drugim rečima, kombinacija ratova, ekstremnih temperatura, suše, skupljeg goriva i đubriva mogla bi tokom narednih meseci da izvrši dodatni pritisak na tržište hrane, a među proizvodima koji bi to mogli da osete nalaze se i hleb i testenina.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.