Kina je otvorila novu redovnu pomorsku liniju prema Evropi koja bi mogla da promeni način na koji se roba između Azije i evropskog tržišta transportuje. Teretni brod „Dubai Tower“ isplovio je iz kineske luke Ningbo-Džoušan, čime je uspostavljena redovna linija preko Arktika, a put do Evrope trebalo bi da traje oko 20 dana.
Nova ruta duga je oko 7.400 kilometara, a njena najveća prednost je vreme putovanja. Transport arktičkim pravcem mogao bi da bude približno dvostruko brži od pojedinih tradicionalnih pomorskih ruta kojima se roba iz Kine doprema do Evrope.
Otvaranje ovog koridora privlači pažnju zbog toga što povlačenje arktičkog leda usled klimatskih promena omogućava plovidbu delovima mora koji su ranije bili mnogo teže dostupni, piše Biznis.ba.
Nova linija saobraća jednom nedeljno
Redovna linija pokrenuta je 15. avgusta, a kineska kompanija Sea Legend planira da jednom nedeljno prevozi robu iz luke Ningbo-Džoušan prema evropskim lukama.
Za putovanje se predviđa oko 20 dana, što bi moglo da predstavlja značajnu uštedu vremena u odnosu na tradicionalne pomorske pravce preko Sueckog kanala ili oko Rta dobre nade.
Kineski brodari već su tokom ove godine testirali arktičku rutu. Brod „Istanbul Bridge“ uspeo je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, da stigne do Velike Britanije za približno 20 dana.
To je dodatno podstaklo interesovanje za uspostavljanje novog koridora između kineskih i evropskih luka.
Arktik postaje sve važniji za trgovinu
Za Kinu je nova ruta značajna i zbog mogućnosti da se deo transporta preusmeri sa pravaca koji su poslednjih godina izloženi različitim rizicima.
Nestabilnost na Bliskom istoku, problemi sa bezbednošću plovidbe i poremećaji u međunarodnoj trgovini povećali su interesovanje brodara za alternativne pravce.
Arktička ruta deo je kineske strategije poznate kao „Polarni put svile“, koji je Peking još ranije označio kao potencijalno važan pravac za povezivanje Kine sa evropskim tržištem.
Kina, međutim, nije jedina zemlja koja pokazuje interesovanje za ovaj pomorski koridor. Brodarske kompanije sve češće analiziraju mogućnost korišćenja Arktika za kraći transport između Azije i Evrope.
Rusija ima ključnu ulogu
Plovidba arktičkim pravcem nije jednostavna. Led, ekstremni vremenski uslovi i nedostatak infrastrukture predstavljaju ozbiljne izazove za komercijalne brodove.
U tome značajnu ulogu ima Rusija, koja kontroliše veliki deo Severnog morskog puta.
Dozvole za prolazak određenim delovima rute izdaje ruska kompanija Rosatom, koja raspolaže i nuklearnim ledolomcima sposobnim da pomognu brodovima pri prolasku kroz zaleđene delove Arktika.
Prema pojedinim zapadnim izvorima, Arktikom je tokom prethodne godine prošlo oko 20 teretnih brodova, pri čemu su neki bili povezivani sa ruskom flotom tankera.
Grenland u centru pažnje velikih sila
Razvoj novih pomorskih pravaca dodatno povećava strateški značaj Grenlanda i čitavog Arktika.
Američki predsednik Donald Tramp ranije je ukazivao na rastuće prisustvo Kine i Rusije u arktičkom regionu i tvrdio da je Grenland važan za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.
Danska je odbacila tvrdnje o kineskoj vojnoj pretnji, dok su grenlandske vlasti pozvale na razgovore o budućem položaju ostrva između Grenlanda, Danske i SAD.
Kina je, sa druge strane, pozvala Vašington da ne koristi navodnu kinesku pretnju kao opravdanje za širenje svojih interesa na Arktiku.
Da li Arktik može da promeni trgovinu između Kine i Evrope?
Uspostavljanje redovne kineske linije pokazuje da Arktik više nije samo udaljeni i teško dostupni deo sveta, već prostor koji postaje sve značajniji za međunarodnu trgovinu.
Kraća ruta mogla bi da donese uštede u vremenu i gorivu, ali njen razvoj zavisi od brojnih faktora – od vremenskih uslova i količine leda do infrastrukture, troškova osiguranja i geopolitičke situacije.
Ukoliko se plovidba bude širila i tokom dužeg dela godine, Arktik bi mogao da postane ozbiljna alternativa tradicionalnim trgovačkim pravcima između Azije i Evrope.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)