SRPSKO ORUŽJE JE TRAŽENO U SVETU Imamo verne kupce na dva kontinenta

Stanko Stamenković | 09:39 | 07.01.24 Biz info

I Amerikanci kupuju našu vojnu opremu.

Foto: Shutterstock

Za proizvode srpske namenske industrije vlada veliko interesovanje na svetskim sajmovima i tržištima, ocenio je vojni analitičar Vlade Radulović.

– Zadržali smo ona tri osnovna pravca, a to je nabavka novih složenih borbenih sistema iz inostranstva, zatim nabavka sistema naoružanja i vojne opreme iz pogona domaće odbrambene industrije, kao i dalji remont i modernizacija sredstava koji se već nalaze u operativnoj upotrebi Vojske Srbije (VS). Taj trend je nastavljen i u 2023. godini. Rekao bih da je možda najveći fokus bio upravo na sredstvima iz domaće odbrambene industrije i nemam dilemu da će ova praksa biti zastupljena i u 2024. godini – rekao je Radulović, za Tanjug.

Kada je reč o nabavci opreme za VS iz inostranstva, on je podsetio da smo 2023. godinu počeli sa prvim javnim prikazivanjem borbenih bespilotnih letelica CH-95 iz Kine, kao i raketnog sistema Mistral-3 nabavljenog iz Francuske.

Nakon toga, nabraja Radulović, stigao je i prvi kontigent Hamvi vozila iz SAD, 66 od 118 koliko je planirano da se nabavi, kao i prva serija domaćih oklopnih transportera BOV-OT i vozila MRAP M-20, a nastavljena je i proizvodnja domaćih bespilotnih letelica Vrabac i Pegaz.

Što se tiče nabavki koje su obeležile drugi deo godine, on je izdvojio kupovinu dva nova Erbasova transportna aviona C-295, nabavku radara francuskog Talesa, kao i nabavku neborbenih i logističkih vozila kao što su teretna vozila, kvadovi, vatrogasna vozila… Radulović je istakao nabavku 11 polovnih helikoptera Mi-35P sa Kipra, koji će biti smešteni u Kraljevu, gde se već nalaze četiri nova Mi-35M helikoptera koja su kupljena u Ruskoj Federaciji.

– Iako je nabavljeno zvanično 11, videćemo koliko će zaista biti u operativnoj upotrebi, da li pet ili šest. Neophodno je da prođu prvo proces remonta, a potom i modernizacije, da bi pokušali da dostignemo koliko-toliko približan nivo sa pomenuta četiri koja su već bazirana u Lađevcima – rekao je Radulović.

Kada je reč o domaćoj odbrambenoj industriji, on je izdvojio procese serijske modernizacije koji su u toku, modernizaciju tenka M-84 na standard AS1 i AS2, kao i modernizaciju borbenog vozila pešadije M-80 na standard AB1. Očekuje da, kada je reč o planovima za ovu godinu, za potrebe oružanih snaga stigne dodatni broj helikoptera H-145 i ocenjuje da će se nastaviti dalje opremanje sredstvima iz naše domaće odbrambene industrije, kakvi su Mali Miloš, Miloš M16, Lazari, Nore, MRAP M20, BOV-OT i Pasarsi.

Radulović očekuje i nastavak saradnje sa francuskom odbrambenom industrijom, a na pitanje da li je vreme da Srbija nabavi francuski višenamenski borbeni avion „Rafal“, Radulović odgovara da ideja i planovi za nabavku tih aviona postoje, ali da ostaje da se vidi da li će do nabavke doći.

– I ono što je drugo pitanje jeste, ako se zaista uđe u tu priču, koliki će biti period dok mi nabavimo te platforme, kakvo će naoružanje biti, da li ćemo imati (rakete) ‘Meteor’ – rekao je Radulović. On je pomenuo saradnju i sa drugim francuskim kompanijama, navodeći da se već koriste neki Talesovi optoelektronski uređaji i da postoje ideje da se sa Erbasom sarađuje, pa da se tako pojedini sistemi proizvode ili barem finalizuju u Srbiji, kao što je bespilotni daljinski pilotirani vazduhoplov SIRTAP, pa čak i helikopter H-125.

Radulović podseća da zbog rata u Ukrajini više nije moguće nabaviti oružje iz Rusije, a kada je reč o saradnji sa Kinom navodi da postoje priče da se u Kini pronađu alternative nekim ruskim sistemima, ali ističe da po pitanju toga nema zvaničnog stava ni u Ministarstvu ni i Vojsci, niti ima definitivnih odluka.

Kada je reč o nabavci PVO sredstava kratkog dometa, on je naveo da se spominje sistem HQ-17, što je kineska verzija ruskog sistema Tor, kao i hibridni raketno-artiljerijski sistem FK-2000, koji je sličan ruskom „Panciru“.

Na pitanje da prokomentariše srpsku namensku industriju i njene izvozne potencijale, Radulović je ocenio da se ona za relativno kratko vreme oporavila od bombardovanja 1999. i vratila na neka tržišta na kojima je bivša Jugoslavija vladala.

– Ono što je tradicionalno, ako govorimo o tržištima, jeste tržište Azije, posebno tržište Bliskog istoka i tržište Afrike. Kupuju i zemlje članice NATO-a od nas, pa čak i SAD, naročito kada pogledate kragujevačku Zastavu ili Prvi partizan – rekao je Radulović.

Dodao je da Zastava na američko tržište najviše izvozi segment sportskog i lovačkog naoružanja, a da Prvi partizan u najvećoj meri svoju streljačku municiju izvozi upravo za SAD, Belgiju…

Radulović navodi da se „sa svih strana“ kupuje srpsko oružje, od SAD-a, Saudijske Arabije, zalivskih zemalja, Kipra i dodaje da je Srbija zastupljena i na svim najvećim regionalnim i svetskim sajmovima naoružanja, gde, kako ocenjuje, vlada veliko interesovanje za srpsko oružje.

Radulović je rekao da i, pored ulaganja u opremanje i jačanja srpske odbrambene industrije, postoji problem sa kapacitetima jer je velika tražnja na tržištu za svim oružjem, pa i srpskim.

– Mi, nažalost, dolazimo u situaciju da pojedine kompanije ne prihvataju nove ugovore, jer su toliko opterećene ugovorima koje moraju da ispoštuju da prosto nemaju više kapaciteta da prihvataju nove – istakao je Radulović.

Dodaje da problema nema sa kadrovima, jer, kako kaže, Srbija ima sjajne mlade inžinjere koji prate moderne trendove.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.