Vašington i Moskva sada otvaraju prostor za novu ekonomsku saradnju, uprkos ratu u Ukrajini i višegodišnjoj politici zapadnih sankcija. Donald Tramp zaustavio je kasno sinoć novi paket sankcija protiv Rusije, pre toga privremeno ublažio ograničenja za izvoz ruskog dizela i razmatra mogućnost da olakša poslovanje brodovima iz takozvane „flote iz senke“. U pozadini ovih poteza nalaze se rastući troškovi energije, pritisak na tržište goriva i Trampov pokušaj da ekonomske interese stavi u prvi plan.
Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije ulaze u novu fazu, koja bi se već mogla nazvati saradnjom.
Sankcije zaustavljene u poslednjem trenutku
Jedan od razloga za takvu odluku mogao bi da bude rizik da bi dodatna ograničenja podigla troškove energenata. U uslovima poremećaja na međunarodnim tržištima, novi pritisak na trgovinu ruskom naftom mogao bi da utiče na ponudu, transport i cene goriva.
Odluka, ipak, ne znači da su sve sankcije ukinute niti da je Vašington odustao od ekonomskog pritiska na Rusiju. Reč je o odlaganju primene konkretnih novih mera, dok postojeća ograničenja ostaju važan deo američke politike.
Ruski dizel ponovo dobija prostor na svetskom tržištu
Još značajniji signal predstavlja dogovor o ruskom dizelu, koji je Tramp objavio 9. oktobra. Prema njegovim navodima, Rusija bi trebalo da obezbedi dodatne količine goriva za američko i svetsko tržište, uz privremeno ublažavanje američkih sankcija koje su ograničavale takve transakcije.
Tramp je najavio početnu isporuku veću od 300.000 tona dizela, a zatim dodatne količine tokom narednih meseci. Moskva je potom saopštila da je ruski dizel ponovo počeo da stiže na međunarodna tržišta. Prema podacima o pomorskom transportu koje je preneo Rojters, utovar dizela nastavljen je i u ruskoj luci Primorsk na Baltičkom moru.
Za Moskvu je korist očigledna: mogućnost da veće količine dizela plasira na međunarodno tržište znači dodatni prostor za izvoz i ostvarivanje prihoda. Rusija je godinama bila jedan od značajnih svetskih izvoznika naftnih derivata, ali su sankcije, problemi u domaćem snabdevanju i napadi na rafinerije uticali na njene izvozne tokove. Za Vašington je računica drugačija. Veća ponuda goriva može da ublaži troškove transporta i poslovanja, a posredno i pritisak na cene u privredi. U političkom smislu, cena dizela posebno je važna za Trampovu administraciju uoči novembarskih izbora za američki Kongres.
Ipak, dogovor ne garantuje veliki pad cena. Najavljene količine jesu značajne za pojedine tokove trgovine, ali su male u odnosu na ukupnu potrošnju velikih tržišta. Na cene istovremeno utiču sukobi, kapaciteti rafinerija, raspoložive zalihe i troškovi transporta.
Zbog toga bi dogovor mogao da donese korist pojedinim izvoznicima i kupcima, a da ne izazove dramatičnu promenu na globalnom tržištu goriva.
„Flota iz senke“ sledeća na redu?
Treći element približavanja predstavlja mogućnost ublažavanja sankcija za tankere povezane sa takozvanom „flotom iz senke“. Ovaj izraz označava mrežu brodova koji prevoze naftu i naftne derivate, često kroz složene vlasničke strukture i transportne aranžmane koji otežavaju praćenje porekla tereta i sprovođenje sankcija. Prema izveštaju medija, američka administracija razmatra mogućnost da pojedinim brodovima koji su pod sankcijama ponovo dozvoli poslovanje, uz posebne dozvole.
Ako bi olakšice bile odobrene, efekat bi zavisio od broja brodova koji bi zaista mogli da se vrate u komercijalni transport. Deo tankera je star, tehnički istrošen ili teško osigurljiv, dok evropska i britanska pravila i dalje mogu da ograniče njihovo korišćenje. Za Rusiju je značajno i to što bi svako šire ublažavanje ograničenja u pomorskom transportu moglo posredno da olakša trgovinu energentima.
Zašto Tramp menja pristup Moskvi?
Tri poteza imaju zajednički imenitelj: energetska bezbednost i ekonomski interes SAD sve više utiču na odluke o sankcijama. Američka administracija suočava se sa posledicama poremećaja na energetskim tržištima i pokušava da obezbedi dodatne količine goriva, dok istovremeno želi da zadrži mogućnost pregovora sa Rusijom. Postoji i širi diplomatski kontekst. Tramp nastoji da održi komunikaciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ostavi prostor za dogovor o ratu u Ukrajini. Kremlj, sa druge strane, želi da ekonomske odnose sa SAD odvoji od pitanja rata i pokaže kako saradnja u energetici može da donese korist obema stranama.
Treba imati na umu da približavanje SAD i Rusije nosi i posledice po odnose unutar zapadnog savezništva. Evropske zemlje koje su podržale sankcije protiv Moskve mogu poteze Vašingtona da vide kao slabljenje zajedničkog pritiska, naročito ako se ruski prihodi od energenata povećaju, a rat u Ukrajini nastavi.
Da li je na pomolu trajna normalizacija odnosa?
Za sada je rano govoriti o potpunom zaokretu u odnosima SAD i Rusije. Najnoviji potezi pokazuju da postoji prostor za selektivnu saradnju, posebno kada su u pitanju energenti i pomorski transport, ali ne predstavljaju dokaz da su duboke političke razlike nestale.
Ako, međutim, preraste u širi dogovor o ekonomiji i bezbednosti, posledice bi mogle da se osete daleko izvan energetskog sektora: od evropske politike prema Rusiji do budućeg poretka kompletnih međunarodnih odnosa.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)