Prema novoj direktivi o vozačkim dozvolama, svaka država će moći sama da odluči da li će uvesti posebnu obuku, ispit ili kombinaciju ta dva, kako bi se potvrdilo da vozači mogu bezbedno da upravljaju vozilima težim od 3,5 tone, uključujući i kombinacije sa prikolicama. To praktično znači da vozači neće morati da prelaze na skuplju C1 kategoriju.

Ovoj temi govorio je Ivica Kuzmanov iz Agencije za bezbednost saobraćaja, istakavši da se mere koje je Evropski parlament usvojio 21. oktobra posmatraju iz dva ključna ugla.

- Prvi je da se poveća bezbednost saobraćaja na putevima EU, da je na godišnjem nivou gine oko 20.000 ljudi - rekao je Kuzmanov. Drugi razlog je hronični nedostatak profesionalnih vozača, problem koji podjednako pogađa i EU i Srbiju.

Srbija već primenjuje neka pravila

Dok EU tek sada uvodi meru smanjenja starosne granice za kategorije C, C+E i D na 18 godina, Srbija je tu odluku donela ranije.

- Moram da kažem da smo mi kao država tu meru usvojili još pre dve godine i da kod nas taj sistem sticanja vozačke dozvole profesionalnih kategorija funkcioniše već godinu i po dana - istakao je Kuzmanov.

On je objasnio da lica sa 18 godina, čak i sa probnom dozvolom, mogu upisati C kategoriju, dok se za D kategoriju može konkurisati sa 21 godinom, uz sertifikat o profesionalnoj kompetentnosti.

Na pitanje o fondu časova, Kuzmanov podseća na dugu tradiciju našeg sistema.

- Što se tiče onoga što ste rekli - da li je dovoljan broj časova - moram da kažem da u Republici Srbiji obuku vozača na taj način, realizovanjem teorijske i praktične obuke, sprovodimo već punih 13 godina. Kandidati su pritom obavezni da polažu teorijski i praktični ispit - kaže.

Detalji obuke - Od utovara do tahografa

Kuzmanov je precizirao da upravljanje vozilima do 4.250 kg zapravo spada u C1 kategoriju za koju je potreban sertifikat.

- Dakle, imamo vozača sa B kategorijom, kome je potrebna dodatna obuka da bi mogao da upravlja ovim vozilom - kaže on. Smatra da je 7 časova teorije i 7 časova prakse dovoljno za nadogradnju veština.

- Ovaj praktični deo bi podrazumevao da vozač unapredi tehnike upravljanja tim vozilom, spozna i upozna procedure utovara, istovara i obezbeđivanja tereta, rukovanje dokumentacijom, kao i upotrebu tahografa, jer takva vozila moraju imati tahograf kao merni instrument, budući da će vozači imati propisano dozvoljeno radno vreme, obavezne pauze i odmore - podvlači Kuzmanov.

Zašto vozači odlaze?

Iako nove mere mogu pomoći kod vozača lakih dostavnih vozila, Kuzmanov sumnja da će to potpuno rešiti problem manjka radne snage, jer je problematika mnogo dublja.

- Uzmimo, primere radi, da između 20.000 i 25.000 srpskih vozača radi u zemljama Evropske unije, dok nam isti broj nedostaje u Srbiji. Osnovno pitanje je zašto su otišli tamo, umesto da ostanu ovde - navodi on.

Ko obučava vozače?

Sistem licenciranja kadrova u Srbiji, koji je poveren Agenciji za bezbednost saobraćaja, zaokružen je 2013. godine. Da bi neko postao licencirani predavač ili ispitivač, mora proći pripremnu nastavu, položiti teorijski i praktični ispit, uz ispunjenje obrazovnih uslova. Ipak, Kuzmanov ukazuje na "slabu kariku".

- Teorijsku obuku realizuje predavač teorijske obuke, praktičnu obuku instruktor vožnje - dobro poznata kategorija profesionalaca - a vozački ispit sprovode ispitivači. Svaka od ovih profesija mora da poseduje licencu - kaže on, piše Euronews.

Međutim, dok predavači i ispitivači prolaze rigorozne provere Agencije, instruktori zvanje stiču u srednjoj školi i licencu dobijaju na osnovu diplome.

- Odgovorno mogu da tvrdim da su predavači i ispitivači, nakon završetka procesa i sticanja licence, stekli zavidan nivo znanja i veština... dok instruktori, nažalost, ne prolaze taj proces. A oni su nam najvažnija karika, i u tom delu sistemski se nešto mora promeniti - zaključuje Kuzmanov.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.