Nekadašnji optimalni rok za setvu pšenice već je počeo, ali ratari u delovima Banata još ne mogu da uđu u njive. Zemljište je toliko suvo i tvrdo da je obrada otežana, a stručnjaci upozoravaju da setvu ne treba forsirati bez dovoljno vlage, piše RTS.
U Srednjem Banatu situacija je posebno teška. Poljoprivrednici kažu da se sa sušnim periodima bore godinama, ali da je ovogodišnja suša među najtežima koje pamte.
„Četiri meseca nismo imali kišu. Ono što je palo pre otprilike dve nedelje, oko pet litara, za to ne možemo da kažemo da je bila kiša. Na ovu suvu, tvrdu zemlju, to je ništa“, kaže poljoprivrednik iz Aradca Jančo Paljo.
On navodi da ratari pokušavaju da površinski pripreme zemljište lakšim tanjiračama, ali da bez ozbiljnijih padavina nema mnogo smisla ulaziti u setvu.
Ratari čekaju kišu, jer je zemlja presuva za obradu
Prema rečima stručnjaka, problem nije samo u površinskom sloju zemlje. Vlaga nedostaje i na većim dubinama, što dodatno otežava pripremu parcela i klijanje posejanog semena.
Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin navodi da RHMZ prati stanje vlage u zemljištu do dubine od jednog metra, a podaci pokazuju da dubinske vlage trenutno nema dovoljno.
Zbog toga se preporučuje oprez sa obradom. Teške tanjirače mogu da izvlače velike grudve, dok se dodatnom obradom suvo zemljište još više isušuje.
Stručnjaci navode da bi za početak ozbiljnije obrade i setve bilo potrebno najmanje oko 50 litara kiše po kvadratnom metru.
„Sve ispod toga nije dovoljno. Možda bi pomoglo malo pripremu, ali nije dovoljno za setvu, jer se obradom dodatno isušuje zemljište“, upozorava Rajačić.
Uljana repica već je smanjena zbog suše
Problemi su počeli i pre setve pšenice. Deo proizvođača odustao je od planirane setve uljane repice upravo zbog nedostatka vlage.
Tamo gde je repica ipak posejana, rezultat će zavisiti od toga kada će pasti kiša i koliko će vlage biti dostupno semenu.
„Proizvođači su razmišljali da je bolje da seme bude u zemlji i da tu čeka kišu, nego da padne kiša pa da seju“, objašnjava Rajačić.
Prema prvim procenama, u regionu je posejano oko 1.000 hektara uljane repice, ali će tek naredni period pokazati koliko će površina uspešno nići i koliko će useva ostati u dobrom sklopu.
Setva pšenice pod pritiskom: problem su i novac i repromaterijal
Suša nije jedini problem sa kojim se ratari suočavaju. Visoki troškovi proizvodnje i niže cene poljoprivrednih proizvoda dodatno otežavaju početak nove proizvodne godine.
Paljo ocenjuje da su mnogi proizvođači prethodnu sezonu završili sa gubitkom, zbog čega sada pokušavaju da smanje troškove gde god mogu.
Posebno se štedi na mineralnim đubrivima, a postoji bojazan da će deo proizvođača koristiti i manje količine od preporučenih.
„Ne znamo šta je veći problem, suša ili besparica“, kaže Paljo.
On procenjuje da bi troškovi setve mogli da budu veći za 20 do 25 odsto nego prethodne godine.
Istovremeno, proizvođači se suočavaju sa nižim cenama svojih proizvoda i skupljim repromaterijalom, pa mnogi novu setvu moraju da finansiraju zaduživanjem.
Klimatske promene pomerile rokove za setvu pšenice
Stručnjaci upozoravaju da se uslovi za poljoprivrednu proizvodnju poslednjih godina značajno menjaju.
Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad navodi da su se nekadašnji optimalni rokovi za setvu, pod uticajem klimatskih promena, pomerili za 10 do 15 dana.
Istovremeno, prosečne temperature su više nego ranije.
„Temperature su u proseku za svaki mesec porasle za 2-3 stepena“, navodi Mirosavljević.
Zbog toga pšenica posejana i početkom novembra u povoljnim uslovima može da do sredine decembra formira čvor bokorenja i bude spremna za prezimljavanje.
Ne treba žuriti sa setvom po svaku cenu
Iako je cilj da se setva pšenice završi do kraja oktobra, stručnjaci upozoravaju da kalendar ne treba da bude jedini kriterijum.
Ako je zemljište potpuno suvo, prerana obrada i setva mogu doneti više štete nego koristi.
Posebno je rizično pripremiti zemljište, uneti đubrivo i posejati seme, a zatim čekati kišu koja možda neće doći dovoljno brzo.
Zato je preporuka da se pre setve procene vlaga zemljišta, tip zemljišta, predusev i stanje parcele.
Ratari sve više štede na đubrivu i semenu
Zbog slabijih prinosa soje, suncokreta i kukuruza, proizvođači pokušavaju da smanje ulaganja u narednu proizvodnu sezonu.
Struka, međutim, upozorava da prevelika štednja može dodatno ugroziti prinos.
Preporuka je da se uradi analiza zemljišta, primeni odgovarajuća količina đubriva i koristi sertifikovano seme.
„Dobar deo proizvođača će se vratiti primeni nesertifikovanog semena, opet kako bi uštedeli“, navodi Mirosavljević.
Kada će početi setva pšenice?
Odgovor će u velikoj meri zavisiti od padavina.
U severnim delovima Srbije, posebno u Banatu, zabeleženo je znatno manje padavina nego u centralnim krajevima zemlje. Na pojedinim parcelama problem predstavlja i struktura zemljišta, pa će upravo kombinacija količine padavina, tipa zemljišta i preduseva odlučiti kada će ratari moći da počnu ozbiljniju pripremu za setvu.
Za sada je glavna poruka stručnjaka jasna: ne treba sejati pšenicu po svaku cenu u potpuno suvo zemljište.
Ratari zato gledaju u nebo i čekaju kišu koja bi omogućila normalnu obradu zemljišta i početak setve.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)