Šta Srbija najviše kupuje iz sveta - neke stvari će vas iznenaditi

Srbija je za prvih osam meseci 2026. godine iz inostranstva uvezla robu vrednu 28,81 milijardu evra, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Uvoz je u odnosu na isti period prošle godine povećan za 4,6 odsto.

Istovremeno, Srbija je izvezla robu vrednu 23,71 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,8 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska razmena dostigla je 52,52 milijarde evra.

Razlika između vrednosti uvoza i izvoza, odnosno robni deficit, iznosila je 5,10 milijardi evra. To je 11,3 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Drugim rečima, Srbija i dalje više kupuje iz inostranstva nego što tamo prodaje, ali se razlika smanjuje.

Više od polovine uvoza ide za proizvodnju

Kada se pogleda struktura uvoza prema ekonomskoj nameni proizvoda, dobija se zanimljiva slika o tome na šta Srbija troši novac u inostranstvu.

Najveći deo uvoza čine proizvodi za reprodukciju, odnosno roba koja se koristi kao sirovina, materijal, komponenta ili drugi input u daljoj proizvodnji.

Ova grupa čini više od polovine ukupnog uvoza.

To znači da se najveći deo novca ne troši samo na gotove proizvode koje građani kupuju u prodavnicama.

Veliki deo uvoza potreban je domaćim fabrikama i kompanijama za njihovo poslovanje.

Značajan deo odlazi na robu za potrošnju

Pored proizvoda koji se koriste u proizvodnji, značajan deo uvoza čine roba za široku potrošnju i oprema.

Roba za široku potrošnju čini oko petine ukupnog uvoza, dok oprema učestvuje sa nešto više od deset odsto.

To znači da Srbija istovremeno uvozi i ono što je potrebno domaćoj industriji i proizvode koji završavaju direktno kod potrošača.

Odakle Srbija najviše kupuje?

Evropska unija ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije.

Zemlje članice EU učestvovale su sa 58,3 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije u prvih osam meseci ove godine.

Važan trgovinski partner su i zemlje CEFTA.

Sa njima Srbija ima veliki suficit, što znači da u te zemlje izvozi znatno više robe nego što iz njih uvozi.

Kina posebno važna za uvoz

Kada je reč o uvozu, posebno se izdvaja Kina.

Srbija iz Kine kupuje velike količine različitih industrijskih proizvoda, mašina, električne i elektronske opreme, komponenti i druge robe.

Zbog toga Srbija sa Kinom ima veliki trgovinski deficit.

Ovaj podatak je posebno važan kada se posmatra ukupna razlika između srpskog uvoza i izvoza.

Automobili, energenti, tehnika i hrana

Kada se uvoz posmatra iz ugla građana, među značajnim grupama nalaze se automobili i druga drumska vozila, energenti, električne mašine i oprema, farmaceutski proizvodi, kao i različiti prehrambeni proizvodi.

Ipak, ukupna statistika pokazuje da nije dobro posmatrati uvoz samo kroz ono što se nalazi na policama prodavnica.

Veliki deo uvoza čine proizvodi koji završavaju u domaćim fabrikama ili se koriste za proizvodnju drugih proizvoda.

Zato uvoz nije samo priča o tome koliko građani kupuju strane robe.

Zašto je visok uvoz važan za domaću privredu?

Visok uvoz ima dve strane.

Sa jedne strane, on pokazuje da Srbija zavisi od stranih proizvoda, sirovina, komponenti i opreme.

Sa druge strane, deo tog uvoza omogućava domaćim kompanijama da proizvode robu i usluge koje kasnije prodaju u Srbiji ili izvoze.

Ako fabrika uveze određenu komponentu, preradi je i gotov proizvod izveze, taj uvoz postaje deo proizvodnog lanca koji na kraju donosi prihod Srbiji.

Zbog toga samo povećanje uvoza ne znači automatski da se privreda pogoršava.

Mnogo je važnije šta Srbija uvozi i šta sa tom robom dalje radi.

Izvoz raste brže od uvoza

Jedan od važnijih podataka iz najnovije statistike jeste da izvoz raste znatno brže od uvoza.

Izvoz je za osam meseci povećan 8,8 odsto, dok je uvoz porastao 4,6 odsto.

Zbog toga je robni deficit smanjen za 11,3 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 79,1 odsto prošle godine na 82,3 odsto ove godine.

To znači da se za svakih 100 evra uvezene robe sada izvozom pokriva nešto više od 82 evra.

Gde postoji prostor za domaću proizvodnju?

Podatak o gotovo 29 milijardi evra uvoza otvara i drugo važno pitanje: šta od robe koju Srbija danas kupuje iz inostranstva može da se proizvodi u zemlji?

Odgovor nije jednostavan.

Za neke proizvode domaća proizvodnja možda nije ekonomski opravdana zbog troškova, tehnologije, dostupnosti sirovina ili veličine tržišta.

Ali kod pojedinih proizvoda, komponenti i usluga postoji prostor za razvoj domaćih dobavljača.

Ako bi domaće kompanije deo tih proizvoda mogle da proizvedu konkurentno, deo novca koji se danas troši na uvoz ostajao bi u domaćoj privredi.

Istovremeno bi se otvorio prostor za nova ulaganja, zapošljavanje i izvoz.

Uvoz nije samo novac koji odlazi iz Srbije

Najnoviji podaci zato pokazuju mnogo složeniju sliku.

Srbija je za osam meseci uvezla robu vrednu 28,81 milijardu evra, ali više od polovine uvoza čine proizvodi namenjeni daljoj proizvodnji.

Istovremeno, izvoz raste brže od uvoza, a deficit se smanjuje.

Najvažnije pitanje zato nije samo koliko Srbija uvozi, već šta uvozi, za šta koristi tu robu i koliko uspeva da proizvode veće vrednosti proda na stranom tržištu.

Sa ukupnom spoljnotrgovinskom razmenom od 52,52 milijarde evra za samo osam meseci, trgovina sa inostranstvom ostaje jedan od ključnih pokazatelja stanja domaće privrede.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.