NA SRPSKIM PUTEVIMA SE VOZE DOBRA KOLA Hrvatima gore nego ikada, a svaki treći Crnogorac vozi automobil star 20 godina

BizPortal | 11:47 | 03.07.23 Biz info

Ni vozači u BiH ne mogu da se pohvale starosnom dobi svojih četvorotočkaša.

Pexels

Pored brojnih novih modela automobila, uključujući i one na električni pogon, građani u regionu se drže starijih automobila, i nereteka je pojava na ulicama vozilo staro i više decenija.

Hrvatska: Gore nego pre ulaska u EU

Hrvatski mediji prenose da je deset godina prošlo od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Iako su mnoge stvari u njihovoj državi poboljšale od tog leta 2013. godine, ima i onih koje su mnogo gore nego pre ulaska u EU. Primer – starost hrvatskog voznog parka.

– Dok je 2012. godine prosečna starost automobila u Hrvatskoj bila 11,38 godina, prošle godine je, prema podacima Centra za vozila Hrvatske, prosečna starost automobila u Hrvatskoj bila 13,29 godina. Dakle, u poslednjih 10 godina, lićni automobili su nam stariji za gotovo dve godine.

Trend starenja voznog parka, doduše, započeo je još pre nego što je Hrvatska postala članica EU, ali je članstvo u EU ubrzalo proces. Kad je Hrvatska postala članica EU uvoz polovnih automobila iz drugih država članica postao je unosan posao. Ulaskom Hrvatske u EU došlo je do pojednostavljenja procedure uvoza polovnih automobila, a smanjili su se i porezi i druga plaćanja za uvoz polovnih automobila. Država ima ograničeni manevarski prostor za regulisanje unosa polovnih vozila iz jedne u drugu državu članicu, budući da je zabranjeno dvostruko oporezivanje, ali ipak je zbog troškova koje se plaćaju prema ekološkom kriterijumu izbegnut masovni unos automobila starijih od 10 godina – navode hrvatski mediji.

Prosečna starost polovnih automobila koji su prošle godine uvezeni u Hrvatsku je bila 7,8 godina, a uvezeno je 62.035 polovnih automobila, dok je u isto vreme registrovano 44.088 novih automobila. Te činjenice i brojke su sasvim dovoljne da se starost privatnih automobila u 2022. u odnosu na 2021. poveća s 13,04 godina na 13,29 godina.

– Prosečna starost svih vozila nam je još tragičnija– čak 15,89 godina u 2022. Očito da je starost voznog parka usko povezana s tehničkom ispravnošću vozila, a samim time i sa sigurnošću saobraćaja na putevima – pišu Hrvati i dodaju:

– Novi automobili su mnogo sigurniji nego automobili koji su proizvedeni pre 13 godina. Standardna sigurnosna oprema pre 13 godina nije imala ni ESP sastav, koji je postao obvezan u svim automobilima u Evropskoj uniji od 1. novembra 2014. godine.
Istraživanja su pokazala da elektronski program stabilnosti (ESP) može sprečiti čak do 80 posto nesreća uzrokovanih proklizavanjem, bilo da je do proklizavanja došlo zbog mokrog puta ili poledice, prevelike brzine prilikom ulaska u krivinu ili brzog manevra zbog izbegavanja prepreke. Zbog svega toga novi su automobili mnogostruko sigurniji od automobila koji su na tržište došlli pre 13 i više godina. Očito, u svemu tome je dobra stvar što su automobili stari 10,5 godina 2010, kolika je tada bila prosečna starost voznog parka, imali mnogo manje sigurnosne opreme nego što danas imaju automobili stari 13 godina, kolika je danas prosečna starost automobila.

Crna Gora: Svaki treći automobil stariji od 20 godina

Broj registrovanih drumskih motornih i priključnih vozila u Crnoj Gori u 2022. godini, prema podacima Uprave za statistiku Monstat, iznosio je 266.747, što je za 4,8 odsto više nego u 2021. godini.

Broj vozila koja su prošle godine prvi put registrovana u Crnoj Gori, što znači da su u toj godini uvezeni kao novi ili polovni, bio je 21.796, što je za 25,3 odsto vise nego u 2021. godini. To pokazuje da je značajan broj građana rast zarada iskoristio da obnovi vozni park.

Prema podacima Monstata, od ukupnog broja registrovanih motornih vozila 227.716 su putnički automobili. Od tog broja 12,7 hiljada su automobili mlađi od pet godina, što je 5,5 odsto ukupnog broja registrovanih.

Automobili koji su mlađi od deset godine ima 41,3 hiljade, što je 18 odsto od ukupnog broja, dok starijih od 20 godina ima 74 hiljade ili 32,5 odsto. To pokazuje da je svako treće registrovano vozilo starije od 20 godine.

Između deset i 20 godina starosti ima 112 hiljada automobila, što je 49 odsto.

Prošle godine je registrovano i 5,8 hiljada automobila koji su proizvedeni pre 1990. godine.

Najviše automobila registrovano je u Podgorici 80 hiljada ili 35 odsto ukupnog broja, a zatim u Nikšiću 21,4 hiljade, Baru 19,2 hiljade, Herceg Novom 12,7 hiljada, Budvi 12,1 hiljadu,… a najmanje u Plužinama 517 i Šavniku 327.

U Crnoj Gori je prošle godine registrovano i 1.316 autobusa, od čega su 94 mlađa od pet godina ili 7,1 odsto. Autobusa mlađih od deset godina ima 220, što je 16,7 odsto od ukupnog broja. Registrovano je i 314 autobusa koji su stariji od 20 godina, odnosno svaki četvrti. Na putevima je i sedam autobusa proizvedenih prije 1990. godine, prenose Vijesti.

Registrovano je i 405 traktora, a kod tih vozila situacija je potpuno drugačija od automobila. Čak 302 traktora ili 74,5 odsto proizvedeni su u 2021. i 2022. godini, što pokazuje da su poljoprivrednici uz podršku novih mera Vlade značajno obnovili svoj park radne mehanizacije.

Od ukupnog broja motornih vozila 204 hiljade ili 77 odsto za svoj pogon koristi dizel gorivo, 51 hiljada koristi eurosuper 95, a 6,2 hiljade ide na autogas. Eurosuper 98, koristi svega 480 vozila, a mješavinu goriva 26 registrovanih vozila.
Električni pogon ima 415 vozila, što je za 28,5 odsto više nego godinu ranije.

BiH: Skoro pa punoletni

Prosečna starost vozila na putevima u Bosni i Hercegovini veća je od 16 godina. Prošle godine registrovana su 1.006.142 putnička automobila, od kojih je 514.080 ili 51,10 odsto starosti od 10 do 20 godina, 351.660 ili 34,95 odsto su stariji od 20 godina, a 1,35 odsto su do dve godine starosti.

Ispod EU eko-standarda je više od 50 posto ukupnog broja vozila. Takođe, prema podacima BIHAMK-a, od ukupnog broja prvi put registrovanih vozila, 14,98 posto je novih, dok je 85,02 posto uvezenih korištenih vozila.

– Takva vozila ne poseduju elektronske sisteme za nadzor, funkcionisanja sistema vozila, tako da korisnik ne zna šta se dešava sa njegovim vozilom sve dok ne dođe do otkaza ili kvara nekog od sistema ili dok ne ode na tehnički pregled. Država bi trebala konačno da počne da sprovodi opsežne mere na kontroli ispravnosti vozila kojima se upravlja na putevima u Bosni i Hercegovini – tvrdi Jasmin Čengić iz firme Porsche BH za list Oslobođenje.

Pored činjenice, dodaje, da su putevi u većini slučajeva još uvek u identičnom stanju kao i predratnom periodu, da je signalizacija oskudna i prilično zastarela, ispravnost vozila je veoma često uzročnik saobraćajnih nezgoda na putevima:

– Broj neispravnih vozila na prvom pregledu u FBiH, u 2022. godini je iznosio 19.791, odnosno svega 2,7 odsto. Veoma mali broj vraćenih neispravnih vozila, starost vozila kao i nedovoljno održavanje vrlo je čest uzrok tehničkoj neispravnosti vozila pa je i to jedan od direktnih uticaja na sigurnost vozila u saobraćaju.

Srbija: Dominiraju nemački automobili

Prvi put u 2022. godini registrovano je 159.580, a svega 19.787 registrovanih automobila proizvedeno je prošle godine, što pokazuje da se u Srbiji ne kupuje puno novih automobila.

Kako pokazuju podaci RZS, sva drumska motorna i priključna vozila registrovana tokom prethodne godine u Srbiji beleže porast u odnosu na broj vozila registrovanih u 2021. godini.

Najzastupljenije marke putničkih automobila strane proizvodnje, prema podacima RZS, jesu folksvagen, opel, fiat, reno, pežo, ford, citroen i audi. Na sajtu Polovniautomobili.com trenutno ima nešto manje od 71.000 oglasa za putnička vozila.

Petar Veličković ispred portala Polovniautomobili.com kaže da posetioci tog sajta u ovoj godini najčešće pretražuju dva modela audija: A4 i A6.

-Očekivano, u vrhu najpretraživanijih modela je i Folksvagenov golf pete generacije, a listu od pet polovnjaka koji su najinteresantniji potencijalnim kupcima upotpunjuju BMW serije 3 i audi A3 – navodi on za medije.

Veličković dodaje da veliko interesovanje vlada i za Škodinu oktaviju, golf 6, golf 4 i folksvagen pasat B6 i BMW serije 5.

– Ovi podaci se u dobroj meri podudaraju sa najprodavanijim modelima polovnjaka koji su ove godine prvi put registrovani u Srbiji. Na toj listi u prvom kvartalu ove godine ubedljivo su najprodavaniji Folksvagenovi modeli golf, pasat i polo, a zatim fiat punto i audi A4. Kad je reč o proizvođačima, osim Folksvagena, u ovoj godini kupci se najčešće opredeljuju za modele audija i opela, a prate ih ‘francuzi’ odnosno pežo i reno – pojašnjava sagovornik.

Kada je reč o polovnim automobilima iz uvoza, gotovo identičnu sliku tržišta imali smo i u 2022. godini.

– Prva tri mesta zauzela su Folksvagenovi modeli: golf na prvom, pasat na drugom i polo na trećem mestu. U vrhu liste bili su opel korsa na četvrtom i audi A4 na petom mestu, a dobro su se prodavali i opel astra, reno clio, citroen C3…- kaže Veličković.

Posebna priča je zaštita, mada je bolje reći ugrožavanje životne sredine zastarelim voznim parkom i posebna ljubav građana prema „dizelašima“ koje se Evropa ubrzano oslobađa. U izveštaju o napretku Evropske komisije za 2021. godinu data je preporuka da Srbija usvoji indeks EU za kvalitet vazduha, pa je krajem prošle godine Vlada usvojila Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine.

Jedna od mera je obnavljanje voznog parka, otpremanjem na otpad i u reciklažu najstarijih putničkih i lakih teretnih vozila euro 1, 2 i 3, i dizel autobusa.

Država je za putnički automobil opredelila subvencije od 2.100 evra, za kupovinu malih kamiona do 12 tona 2.500 evra, a za kupovinu autobusa 2.900 evra. Ukupno se izdvaja nešto više od sto miliona evra za te subvencije. No problem je ostatak novca, pošto se za „krntije“ preko oglasa ili na autopijaci može dobiti još nekoliko stotina evra, a noviji modeli se mere hiljada.

Električni automobili su većini nedostižni san

Građani u regionu još uvek ne kupuje električne automobile u tolikom broju. Treba još reći da prema najnovijim istraživanjima automobile u Srbiji koristi 53 odsto građana, što je najmanje među deset centralnoevropskih zemalja, pokazalo je istraživanja mobilnosti u Centralnoj Evropi kompanije CEPER. Alternativa su dvotočkaši, ali ni tu se Srbija ne može pohvaliti dobrim rezultatima, jer prema istom istraživanju tek 13 odsto građana koristi ovaj vid prevoza. I to, treba li naglasiti, najčešće u Vojvodini, koja ima dugu tradiciju u ovom vidu prevoza.

I ako se vratimo na početak teksta i podatak o 2.337.498 putničkih automobila registrovanih prošle godine uporedimo sa brojem domaćinstava – 2,520.854, po popisu sprovedenom prošle godine – jasno je da nema svaka kuća kola. I pride da najpopularnijeg kućnog „ljubimca“ vozi više članova porodice na smenu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici