Visoke temperature predstavljaju ozbiljan rizik i za životinje koje se gaje na farmama u BiH, zbog čega stručnjaci upozoravaju poljoprivrednike da tokom vrelih dana preduzmu dodatne mere. Cilj je da se spreče toplotni stres i toplotni udar, ali i sačuva zdravlje životinja i proizvodnja.
Stručnjaci savetuju da životinje tokom celog dana imaju dovoljno sveže vode, kao i da se poboljšaju ventilacija i zaštita objekata od sunca. Tamo gde je moguće, potrebno je smanjiti broj životinja u objektima i koristiti odgovarajuće sisteme za rashlađivanje, piše Agroklub.ba.
Perad posebno ugrožena
Tokom ekstremnih vrućina najviše problema imaju farme sa intenzivnom proizvodnjom, posebno živinarske farme. Veliki broj životinja u zatvorenim objektima dodatno povećava temperaturu i ubrzava nakupljanje toplote.
U pojedinim objektima temperatura je tokom najtoplijih dana prelazila 36 i 37 stepeni Celzijusa. Životinje tada počinju ubrzano da dišu i dahću, pojačano se slinave, manje jedu, a posledice mogu biti pad proizvodnje, pa čak i povećana smrtnost.
Perad je naročito osetljiva na visoke temperature jer nema znojne žlezde. Organizam pokušava da se rashladi prvenstveno ubrzanim disanjem, zbog čega neodgovarajući uslovi veoma brzo mogu dovesti do toplotnog udara.
Ishranu treba pomeriti u hladniji deo dana
Tokom velikih vrućina potrebno je dodatno pojačati ventilaciju u objektima. Sisteme za prskanje i zamagljivanje treba koristiti pažljivo, jer previše vlage, uz nedovoljno strujanje vazduha, može dodatno povećati rizik od toplotnog stresa.
Zbog toga što životinje na visokim temperaturama imaju slabiji apetit, stručnjaci preporučuju da se hranjenje organizuje rano ujutru i kasno uveče, kada su temperature niže. U nekim objektima preporučuje se i noćno hranjenje u trajanju od oko sat do sat i po.
Tokom najvećih vrućina trebalo bi izbegavati i premeštanje, utovar i transport životinja, jer dodatni napor i stres mogu pogoršati posledice visokih temperatura.
Životinjama na ispaši obavezno obezbediti hladovinu
Životinje koje se nalaze na ispaši ne bi trebalo izvoditi na otvoreno tokom najtoplijeg dela dana.
Neophodno je da imaju hladovinu i stalan pristup vodi, kao i dovoljan broj pojilišta. Na taj način životinje neće morati da prelaze velike udaljenosti po jakom suncu kako bi došle do vode.
Tokom toplotnih talasa posebnu pažnju treba obratiti na ponašanje životinja. Ubrzano disanje, pojačano dahtanje, smanjen unos hrane i vode, slabost i neuobičajeno ponašanje mogu biti znakovi toplotnog stresa.
Zbog toga je tokom ekstremnih vrućina važno redovno kontrolisati životinje, obezbediti im vodu, hladovinu i dovoljno vazduha, kako bi se smanjio rizik po njihovo zdravlje i proizvodnju.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)