Ipak, interesovanje za stare sorte ponovo raste, i to ne samo iz nostalgije.
U Srbiji postoji veliki broj autohtonih i odomaćenih sorti jabuka, krušaka, šljiva i drugog voća koje su se vekovima prilagođavale lokalnim uslovima. Stručni izvori upozoravaju da mnoge od njih danas nestaju, iako predstavljaju važan deo poljoprivrednog i kulturnog nasleđa.
Upravo se sličan trend vidi i u inostranstvu. Na Novom Zelandu jedan bračni par više od tri decenije pronalazi, razmnožava i čuva stare sorte jabuka. Do sada su sakupili više od 400 različitih sorti iz zapuštenih i starih voćnjaka, a deo sadnica vraća se i u voćnjake iz kojih su te sorte potekle.
Nisu sve stare sorte samo uspomena
Prednost starih sorti nije samo u tome što imaju drugačiji ukus i što podsećaju na voće kakvo su gajili naši preci.
Pojedine sorte nastajale su i opstajale upravo zato što su se generacijama prilagođavale određenom podneblju. Kod nas se među starim sortama pominju, između ostalih, budimka, lepocvetka, šećerlija, slatkača, kožara, đula i druge.
To ne znači da je svaka stara sorta automatski bolja od moderne, niti da može da se gaji bez ikakve zaštite. Ali upravo njihova genetička raznovrsnost može biti značajna u vremenu kada proizvođači sve više razmišljaju o suši, visokim temperaturama i promenama uslova proizvodnje.
Jedan od primera je budimka, za koju je STIPS ranije preneo ocenu da je pokazala veliku otpornost u veoma promenljivim vremenskim uslovima.
Mušmula - voćka koju smo gotovo zaboravili
Ako postoji voćka koja se savršeno uklapa u priču o povratku starog voća, to je mušmula.
Danas se uglavnom sreće sporadično, na okućnicama i u manjim zasadima, dok je nekada bila mnogo prisutnija. Njeni plodovi nisu namenjeni tržištu na isti način kao jabuke ili kruške, ali upravo to može biti i njena prednost za male proizvođače koji razmišljaju o niši, preradi i direktnoj prodaji.
Mušmula je samooplodna, a sadnja se uglavnom preporučuje tokom jeseni. Dobro podnosi niske temperature, dok joj više odgovaraju osunčani i provetreni tereni i dobro drenirano zemljište.
U rod može da uđe relativno rano, dok se u punoj rodnosti prinos značajno povećava. Prema podacima Agrokluba, mušmula kalemljena na dunju u punoj rodnosti može prosečno davati oko 60 do 80 kilograma po stablu, dok se kod određenih podloga navode i veći prinosi.
Neobičan plod, ali zanimljiva prerada
Mušmula se ne jede odmah nakon berbe kao jabuka.
Plod sazreva tokom kasne jeseni, a nakon omekšavanja postaje slađi i prijatniji za jelo. Može se koristiti i za različite oblike prerade, što otvara mogućnost da proizvođač ne zavisi isključivo od prodaje svežeg voća.
To je posebno važno za mala gazdinstva.
Umesto da pokušavaju da konkurišu velikim proizvođačima standardnog voća, mogu da pronađu tržište za proizvod koji se razlikuje – sveže voće, domaći džem, žele, sok ili drugi proizvod sa jasnim poreklom.
Stare sorte mogu dobiti novu vrednost
Povratak starog voća ne znači da će moderne sorte nestati. Naprotiv, one i dalje imaju ključnu ulogu u komercijalnoj proizvodnji.
Ali tržište polako pokazuje da postoji prostor i za drugačije proizvode – one koji imaju priču, lokalno poreklo i specifičan ukus.
Upravo zato ono što je nekada izgledalo kao obična voćka iz bakinog dvorišta može ponovo dobiti vrednost.
U Srbiji već postoji bogata osnova za takvu priču. Problem je što veliki deo tog genetičkog bogatstva nije dovoljno sačuvan ni istražen. Stručni izvori navode da pojedine stare sorte danas postoje tek kao pojedinačna stabla ili u malim zasadima.
Zato pitanje više nije samo da li staro voće može da se vrati u proizvodnju.
Pitanje je da li će neko na vreme prepoznati da ono što je nekada bilo sasvim obično može da postane - upravo zato što je drugačije - zanimljiv proizvod za novo tržište.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)