Prebacili platu pokojnog oca na svoj račun, pa saznali za njegove dugove - da li sada mogu da se odreknu nasledstva?

Jedna odluka nakon smrti člana porodice može imati ozbiljne pravne posledice. Zakon o nasleđivanju propisuje kada se smatra da je naslednik prihvatio nasledstvo, ali i izuzetke koji mogu biti važni u konkretnom slučaju.

Smrt člana porodice često ostavlja naslednike pred komplikovanim pitanjima, posebno kada iza pokojnika ostanu krediti i drugi dugovi. Jedan takav slučaj otvorio je pitanje: šta se dešava kada naslednici, pre okončanja ostavinskog postupka, prebace novac koji je nakon smrti legao na račun pokojnika?

U konkretnom primeru na Reditu, sin je naveo da je zajedno sa bratom preko bankarske aplikacije na očevom telefonu prebacio njegovu platu, koja je legla nakon smrti, na svoj račun. Naknadno je saznao da otac ima velike dugove i sada želi da se odrekne nasledstva.

Ključno pitanje je – da li je tim prebacivanjem novca nasledstvo već prećutno prihvaćeno?

Šta kaže Zakon o nasleđivanju?

Prema Zakonu o nasleđivanju, zaostavština prelazi na naslednike po sili zakona u trenutku smrti ostavioca. Istovremeno naslednici stiču i pravo da se odreknu nasleđa.

Naslednik može da se odrekne nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Ako se valjano odrekne, smatra se da nikada nije ni bio naslednik.

Međutim, postoji važna prepreka.

Član 217. Zakona propisuje da se nasleđa ne može odreći naslednik koji ga je izričito ili prećutno prihvatio.

Kada se nasledstvo smatra prećutno prihvaćenim?

Zakon u članu 219. ide korak dalje: nasledstvo se smatra prihvaćenim ako se naslednik do okončanja prvostepenog postupka ne odrekne, ali i ako je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.

To znači da raspolaganje novcem ili drugom imovinom koja pripada zaostavštini može biti veoma značajno za procenu da li je nasledstvo prihvaćeno.

Ipak, zakon pravi izuzetak. Radnje koje naslednik preduzima samo radi očuvanja zaostavštine i mere tekućeg upravljanja ne smatraju se prijemom nasleđa.

Zato samo činjenica da je novac prebačen sa računa pokojnika nije dovoljna da se bez uvida u sve okolnosti zaključi kakvo će biti pravno dejstvo te radnje.

Da li prebacivanje plate znači prihvatanje nasledstva?

Odgovor zavisi od konkretnih okolnosti.

Ako je novac predstavljao deo zaostavštine i naslednik je njime raspolagao kao svojim, takva radnja može biti ocenjena kao prećutni prijem nasledstva.

S druge strane, ako je novac prebačen iz razloga koji se mogu povezati sa očuvanjem zaostavštine, izmirivanjem obaveza pokojnika ili drugim radnjama tekućeg upravljanja, pitanje može biti drugačije.

Posebno je važno utvrditi čiji je novac bio, po kom osnovu je isplaćen nakon smrti, ko je izvršio transfer, gde je novac završio i da li je potom potrošen ili vraćen.

Zbog toga se konkretna transakcija ne može automatski proglasiti ni prihvatanjem ni pukom administrativnom radnjom.

Šta je sa dugovima pokojnika?

Ovo je razlog zbog kojeg je pitanje odricanja posebno važno.

Zakon propisuje da naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine. Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove.

Drugim rečima, naslednik ne odgovara neograničeno svojom celokupnom imovinom samo zato što je prihvatio nasledstvo, već je njegova odgovornost ograničena vrednošću onoga što je nasledio.

Može li se naknadno „povući“ prihvatanje?

Tu je situacija znatno komplikovanija.

Izjava o prihvatanju nasleđa je neopoziva, a isto važi i za odricanje. Zakon predviđa mogućnost poništaja izjave o prihvatanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

To, međutim, ne znači da svaka osoba koja se predomisli može jednostavno poništiti prihvatanje.

Ako bi se utvrdilo da je određena radnja predstavljala prećutni prijem nasleđa, eventualno rešavanje posledica zavisi od konkretnih činjenica i pravnog osnova za osporavanje.

Šta bi naslednik trebalo da uradi?

U ovakvoj situaciji nije dobro oslanjati se na savet rodbine ili prijatelja.

Potrebno je sačuvati izvod sa računa pokojnika, dokaz o uplati plate, podatke o transferu novca, komunikaciju sa bankom i svu dokumentaciju koja pokazuje zbog čega je novac prebačen i šta se sa njim kasnije dogodilo.

Pre davanja nasledničke izjave, posebno ako postoje značajni krediti i drugi dugovi, trebalo bi zatražiti savet advokata koji se bavi naslednim pravom.

Najvažnije je da se ne napravi nova radnja raspolaganja imovinom iz zaostavštine pre nego što se utvrdi njen pravni efekat.

U konkretnom slučaju odgovor na pitanje da li je prebacivanjem novca već prihvaćeno nasledstvo ne može se dati samo na osnovu činjenice da je novac prebačen. Zakon pravi razliku između raspolaganja zaostavštinom i radnji preduzetih radi njenog očuvanja, a konačna ocena zavisi od okolnosti konkretnog slučaja.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.