Cena nafte na svetskom tržištu ponovo je pod snažnim pritiskom geopolitičkih sukoba, a strah od poremećaja u snabdevanju utiče i na finansijska tržišta. Ekonomista Ivan Arnautović upozorava da je dalji razvoj situacije neizvestan, dok za Srbiju posebno važnu ulogu ima nastavak rada NIS-a i Rafinerije u Pančevu.
Cena nafte Brent premašila je 112 dolara po barelu, dok investitori pažljivo prate razvoj sukoba i političke poteze velikih svetskih sila. Prema oceni ekonomiste Ivana Arnautovića, cenu energenata trenutno ne određuju samo ponuda i potražnja već i geopolitička dešavanja i psihološki faktor.
Arnautović je za Tanjug rekao da je u prethodnom periodu cena dizela naglo pala nakon što se pojavila informacija o dogovoru američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o izvozu ruskog dizela na američko tržište, da bi potom ponovo porasla.
Takve oscilacije pokazuju koliko očekivanja i političke najave mogu da utiču na tržište energenata, čak i pre nego što se njihovi efekti u potpunosti odraze na stvarne količine goriva dostupne kupcima.
Ratovi i geopolitičke tenzije guraju cenu nafte
Prema rečima Arnautovića, nafta je u prethodne dve nedelje beležila rast, ali niko sa sigurnošću ne može da predvidi koliko će takav trend trajati.
Među faktorima koji utiču na tržište izdvajaju se rat u Ukrajini, sukobi i tenzije u Persijskom zalivu, kao i napadi povezani sa jemenskim Hutima i Saudijskom Arabijom.
Svaka nova eskalacija povećava zabrinutost zbog mogućih problema u proizvodnji i transportu nafte. Kada tržište proceni da bi isporuke mogle da budu ugrožene, cena može da poraste i zbog straha od buduće nestašice.
Aktuelna dešavanja pokazuju da geopolitički rizici mogu brzo da promene raspoloženje investitora. Cena nafte zato ne zavisi samo od trenutne potrošnje, već i od očekivanja o tome koliko će energenata biti dostupno u narednim mesecima.
Zašto dogovor o ruskom dizelu nije dovoljan da smiri tržište?
Komentarišući mogućnost uvoza ruskog dizela na američko tržište, Arnautović je ocenio da je reč o političkom potezu sa izraženim psihološkim efektom.
Prema njegovim rečima, najavljena prva isporuka od 300.000 tona predstavlja relativno malu količinu u odnosu na ukupnu potrošnju Sjedinjenih Američkih Država i ne može sama po sebi da stabilizuje tržište.
Drugim rečima, čak i kada određena isporuka izazove optimizam i privremeno obori cenu, to ne znači da su rešeni svi problemi koji utiču na globalno snabdevanje.
Dodatni problem predstavljaju oštećenja energetske infrastrukture i vreme koje je potrebno za njenu obnovu. Arnautović je naveo da, uprkos tome što pojedine rafinerije ostvaruju visoke profite, aktuelna energetska kriza ne donosi jednostavnu korist svim učesnicima u lancu.
Pad berzi i povlačenje novca dodatno povećavaju neizvesnost
Rast cena nafte prati i nervoza na finansijskim tržištima. Kada investitori postanu zabrinuti zbog budućih ekonomskih kretanja, često smanjuju ulaganja u rizičniju imovinu i prebacuju novac u sigurnije oblike ulaganja.
Arnautović smatra da pad berzi ukazuje na povećanje straha među investitorima. Na tržišno raspoloženje, prema njegovoj oceni, utiču i politička neizvesnost i približavanje američkih izbora za Kongres.
On je upozorio da povlačenje kapitala može da pokrene domino-efekat, jer nepoverenje jednog dela tržišta može da podstakne dodatno povlačenje novca.
Ipak, izrazio je nadu da neće doći do krize razmera one iz tridesetih godina prošlog veka. Kao jednu od prednosti američke ekonomije izdvojio je činjenicu da se veliki deo američkog duga vezuje za dolar, odnosno domaću valutu.
Zašto pad cene nafte ne znači odmah i jeftinije gorivo?
Jedan od važnih detalja na koji je Arnautović ukazao jeste način na koji se nafta i naftni derivati kupuju i prodaju.
Na tržištu se veliki deo trgovine odvija putem ugovora koji predviđaju isporuke u određenim budućim periodima. Zbog toga promena berzanske cene sirove nafte ne mora istog trenutka da se odrazi na cenu goriva koju plaćaju krajnji potrošači.
Na konačnu cenu utiču i troškovi prerade, transporta, skladištenja, marže i porezi, kao i uslovi pod kojima su prethodno ugovorene nabavke.
Zato ni eventualni pad cene nafte na svetskom tržištu ne garantuje trenutno pojeftinjenje goriva na pumpama. Isto tako, rast sirove nafte ne znači automatski da će se maloprodajne cene promeniti u istom procentu ili istog dana.
Šta rast cene nafte znači za Srbiju?
Srbija je mala ekonomija snažno povezana sa evropskim tržištem, zbog čega poremećaji na svetskom tržištu energenata mogu da se preliju i na domaću privredu.
Skuplja nafta može da poveća troškove transporta i proizvodnje, a posredno i troškove poslovanja kompanija koje zavise od goriva. Ukoliko se viši troškovi zadrže, mogu da stvore dodatni pritisak na cene robe i usluga.
Arnautović je kao posebno važan faktor za Srbiju izdvojio stabilan rad Naftne industrije Srbije (NIS) i Rafinerije u Pančevu.
Prema njegovim rečima, rafinerija proizvodi važne energente potrebne domaćem tržištu, zbog čega je očuvanje funkcionisanja tog sistema od velikog značaja.
Za Srbiju je, dakle, važno ne samo kretanje cene sirove nafte na međunarodnim berzama već i pouzdanost snabdevanja, rad domaćih prerađivačkih kapaciteta i mogućnost da se energenti redovno dopremaju do potrošača.
Da li će nafta nastaviti da poskupljuje?
Za sada nema pouzdanog načina da se predvidi koliko će još trajati rast cene nafte. Dalji pravac zavisiće od razvoja sukoba, eventualnih poremećaja u proizvodnji i transportu, političkih odluka i reakcija finansijskih tržišta.
Ako se tenzije pojačaju i snabdevanje bude ugroženo, pritisak na cene mogao bi da se nastavi. Sa druge strane, smirivanje sukoba i sigurnije isporuke mogle bi da ublaže zabrinutost investitora.
Poruka ekonomiste je da geopolitički događaji i očekivanja trenutno imaju izuzetno veliki uticaj na tržište. Za Srbiju će zato biti važno da prati ne samo kretanje cene nafte već i stabilnost snabdevanja i funkcionisanje domaćeg energetskog sistema.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)