Cene hrane na svetskom tržištu mogle bi da budu pod dodatnim pritiskom u narednim mesecima, a rizici bi mogli da se nastave i tokom 2027. godine. Suše, ratni sukobi, skuplji transport i rast troškova đubriva ugrožavaju proizvodnju i snabdevanje osnovnim namirnicama. Posledice bi najviše mogle da osete porodice sa nižim primanjima, koje najveći deo budžeta izdvajaju za hranu, piše Telegraf.
Svetsko tržište hrane suočava se sa više problema istovremeno, od klimatskih promena i slabijih poljoprivrednih prinosa do poremećaja u pomorskom transportu. Zbog toga raste zabrinutost da bi pojedine osnovne namirnice mogle dodatno da poskupe do kraja 2026. godine i tokom naredne godine.
Kako prenosi rumunski portal Digi24, pozivajući se na upozorenja i podatke međunarodnih institucija, problemi u proizvodnji i snabdevanju mogli bi da pojačaju pritisak na globalne cene hrane.
Među najvažnijim pokazateljima su kretanja cena pšenice, pirinča i šećera, ali i rast troškova goriva, đubriva i prevoza. Ipak, to ne znači da će sve namirnice poskupeti u istoj meri niti da će se promene na svetskom tržištu automatski i odmah odraziti na cene u Srbiji.
Pšenica skuplja više od 30 odsto, pirinač beleži rast cena
Prema podacima navedenim u izveštaju, cena pšenice na svetskom tržištu porasla je za više od 30 odsto od početka godine. Istovremeno, pirinač je na tržištima glavnih azijskih izvoznika poskupeo između 10 i 13 odsto.
U Indoneziji su cene pirinča dostigle rekordne nivoe usled očekivanog kašnjenja padavina, dok je u Indiji šećer dostigao istorijski visoku cenu nakon slabog monsuna.
Poseban problem predstavljaju vremenske prilike koje mogu da ugroze prinose u velikim poljoprivrednim regionima. Suša povezana sa klimatskim fenomenom El Ninjo povećava rizike za proizvodnju u Indiji i jugoistočnoj Aziji.
Ukoliko poljoprivredni prinosi budu slabiji od očekivanih, a potražnja ostane visoka, ponuda na međunarodnom tržištu mogla bi da se smanji. To bi dodatno povećalo pritisak na cene žitarica i drugih osnovnih prehrambenih proizvoda.
FAO upozorava: Najteže će biti porodicama sa manjim prihodima
Rast cena hrane posebno pogađa domaćinstva sa nižim primanjima, jer ona veći deo novca troše na osnovne životne potrebe.
Glavni ekonomista Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Maksimo Torero upozorio je na rizike koje istovremeni poremećaji u proizvodnji i snabdevanju predstavljaju za globalni prehrambeni sistem.
Prema podacima navedenim u izveštaju, indeks cena hrane FAO u septembru je dostigao prosečno 136 poena, što je najviši nivo od novembra 2022. godine.
Dodatni signal zabrinutosti predstavljaju podaci Svetske banke. U 22 odsto od 150 analiziranih zemalja cene hrane rasle su brže od ukupne inflacije, dok je u prethodnom tromesečju taj udeo iznosio 14 odsto.
To znači da se u sve većem broju zemalja hrana izdvaja kao jedan od glavnih izvora pritiska na troškove života. Čak i kada ukupna inflacija usporava, građani mogu da nastave da osećaju poskupljenja namirnica koje svakodnevno kupuju.
Ratovi i skuplji transport povećavaju troškove proizvodnje
Pored vremenskih prilika, na tržište hrane utiču i bezbednosni rizici u međunarodnom transportu.
Poremećaji u Crnom i Crvenom moru povećavaju troškove i komplikuju isporuke, dok sukobi na Bliskom istoku utiču na tržište energenata i transport đubriva.
Posebno je važan Ormuski moreuz, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine naftom i drugim energentima. Svaki ozbiljniji poremećaj na ovoj ruti može da utiče na cenu goriva, troškove transporta i dostupnost pojedinih sirovina.
Skuplji energenti poskupljuju rad poljoprivrednih mašina i prevoz proizvoda, dok više cene đubriva povećavaju troškove poljoprivredne proizvodnje.
Kada se ti troškovi povećaju istovremeno, poljoprivrednici i prehrambene kompanije suočavaju se sa manjim prostorom za apsorbovanje dodatnih izdataka. Deo troškova zato može da se prenese na veleprodajne i maloprodajne cene.
U nekim zemljama ulje je poskupelo i do 40 odsto
Pritisak na cene već se oseća na pojedinim tržištima.
U Egiptu je cena velikog hleba koji nije obuhvaćen subvencijama porasla sa četiri na približno pet egipatskih funti. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima jestivo ulje poskupelo je za oko 40 odsto, prema podacima navedenim u izveštaju.
Problemi su vidljivi i u snabdevanju sirovinama za prehrambenu industriju.
Prema podacima kompanije Kpler, isporuke pšenice u Indoneziju u septembru pale su za 41 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, na 491.000 tona.
Smanjene isporuke mogu da otežaju rad mlinova i drugih prerađivača, naročito u zemljama koje značajan deo potreba zadovoljavaju uvozom. Ako se takvi poremećaji nastave, kompanije bi mogle da se suoče sa višim nabavnim cenama i dodatnim troškovima poslovanja.
Zašto bi 2027. godina mogla da donese nove probleme?
Jedan od rizika za naredni period jeste mogućnost da se veliki uvoznici vrate na međunarodno tržište u trenutku kada je ponuda već pod pritiskom.
Aleksandar Karavajcev, viši ekonomista Međunarodnog saveta za žitarice, upozorio je da bi takav razvoj događaja mogao da poveća potražnju i podstakne novi rast cena.
Ako više država istovremeno bude tražilo dodatne količine žitarica, a zalihe budu ograničene, tržište bi moglo da postane još osetljivije na klimatske i geopolitičke poremećaje.
Dodatni problem predstavlja mogućnost da pojedine države uvedu ograničenja izvoza kako bi zaštitile domaće potrošače. Takve mere mogu kratkoročno da povećaju dostupnost hrane na domaćem tržištu, ali istovremeno smanjuju ponudu za druge zemlje koje zavise od uvoza.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi kombinacija slabijih prinosa, skupljih inputa i trgovinskih ograničenja mogla da oteža snabdevanje tokom naredne godine.
Ipak, dalji razvoj cena zavisiće od stvarnih poljoprivrednih prinosa, nivoa zaliha, potražnje i razvoja međunarodnih sukoba. Novi talas poskupljenja jeste rizik, ali ne i izvestan ishod za sve namirnice.
Šta to znači za cene hrane u Srbiji?
Kretanja na svetskom tržištu važna su i za Srbiju, ali se njihov uticaj na domaće cene ne može proceniti samo na osnovu poskupljenja u drugim državama.
Na cene u Srbiji utiču domaća poljoprivredna proizvodnja, prinosi, troškovi energije i đubriva, uvoz i izvoz, troškovi skladištenja i transporta, kao i odluke proizvođača i trgovaca.
Ako poskupe žitarice, gorivo ili đubriva, domaći proizvođači mogu da se suoče sa većim troškovima. Međutim, konačan uticaj na maloprodajne cene zavisi od toga koliko se ti troškovi promene i u kojoj meri se prenesu kroz lanac proizvodnje i prodaje.
Zato rast svetskih cena pšenice, pirinča ili ulja nije dovoljan da bi se zaključilo koliko će poskupeti hleb, brašno, jestivo ulje ili druge namirnice u Srbiji.
U narednim mesecima najvažnije će biti pratiti kretanje cena žitarica, energenata i đubriva, kao i podatke o poljoprivrednim prinosima i međunarodnim isporukama. Od njihovog razvoja zavisiće da li će sadašnji pritisci prerasti u novi, širi talas poskupljenja hrane tokom 2027. godine.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)