Ljudi masovno izbacuju plinske bojlere iz domova - ovo su najekonomičnije alternative

Ova odluka se direktno tiče domaćinstava koja za grejanje prostora i zagrevanje vode koriste prirodni gas.

Iako se prelazak odvija postepeno i prvenstveno se odnosi na novogradnju, problem bi mogao nastati pri kvaru postojećih atmosferskih i kondenzacionih bojlera, kada će zamena postati neophodna, piše Blic.

Prema planovima EU, do 2030. godine sve države članice moraju smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Do 2040. godine planirano je potpuno izbacivanje gasa kao energenta za grejanje iz domova, dok je krajnji cilj Direktive o energetskim svojstvima zgrada postići nultu emisiju do 2050. godine.

Pored toga, usled geopolitičkih kriza i većih ekoloških taksi, prirodni gas postaje sve neisplativiji energent.

Toplotne pumpe kao najbolje rešenje

Stručnjaci i serviseri ističu toplotne pumpe (dizalice toplote) kao ekološki najčistiji i najefikasniji sistem grejanja koji energiju crpi iz vazduha, vode ili zemlje.

Ove pumpe mogu služiti za grejanje, hlađenje prostora i pripremu tople vode, a za rad koriste električnu energiju, što znači da ne zahtevaju dimnjake ni skladišta goriva.

Prednosti i cene toplotnih pumpi obuhvataju:

Ušteda i trajanje: Pružaju i do četiri puta više toplote za isti uloženi novac u poređenju sa drugim sistemima, uz uštede u potrošnji i do 70 odsto i vek trajanja do 25 godina. Najisplativije su u većim stanovima i dobro izolovanim objektima.

Modeli vazduh/voda: Predviđeni su za radijatorsko i podno grejanje, a cena im se kreće od 3.000 do 7.300 evra.

Modeli voda/voda i zemlja/voda: Predstavljaju skuplje opcije, gde sistemi koji crpe toplotu iz tla koštaju između 8.000 i 13.000 evra.

Pored toplotnih pumpi, kao opcija gde postoji odgovarajuća infrastruktura navodi se i priključak na gradsku toplanu.

Najjeftiniji za ugradnju, ali sa višim mesečnim računima

Kao jedna od najpristupačnijih alternativa pri samoj kupovini navode se električni bojleri. Oni zahtevaju najniže troškove ugradnje, ali su dugoročno najskuplja opcija zbog cene električne energije.

Cene električnih bojlera zavise od zapremine i tehnologije:

Standardni kupatilski bojleri (50 do 80 litara): Koštaju od 100 do 250 evra.

Pametni i energetski efikasni bojleri: Cene naprednijih, tankih modela dostižu i do 500 evra.

Infracrveni paneli i hibridni sistemi

Među alternativnim opcijama nalaze se i infracrveni paneli, kao i hibridni sistemi grejanja.

Infracrveni paneli montiraju se na zidove ili plafon i zagrevaju površine u prostoriji umesto samog vazduha. Odlikuje ih brzo zagrevanje i estetska privlačnost bez cevi, ali nisu isplativi u loše izolovanim objektima i ne rešavaju problem zagrevanja potrošne tople vode. Cene panela zavise od snage:

Snaga do 400 W košta od 100 do 340 evra.

Snaga od 750 W košta oko 400 evra.

Snaga od 1.000 W i više staje između 450 i 500 evra.

Hibridni sistemi predstavljaju kombinaciju gasnog bojlera i toplotne pumpe i smatraju se dobrim prelaznim rešenjem. Međutim, ovi sistemi su veoma komplikovani za instalaciju, i dalje zavise od gasa, a cena im je u rangu ili viša od toplotnih pumpi – od 5.000 do 9.000 evra.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.