Klima radi ceo dan, a račun za struju raste - koliko vas košta hlađenje stana ovog leta

Tokom vrelih avgustovskih dana klima-uređaj je za mnoge postao uređaj bez kog se teško može zamisliti dan. Radi u dnevnoj sobi dok smo kod kuće, uključuje se pred spavanje, a mnogi je ostavljaju da radi i tokom cele noći.

Ipak, pravo pitanje obično dolazi tek kada stigne račun za struju.

Koliko zapravo košta nekoliko sati hlađenja dnevno?

Odgovor nije jednostavan, jer potrošnja zavisi od snage uređaja, vrste klime, izolacije stana, spoljne temperature, podešene temperature i toga koliko dugo klima radi.

Inverter uređaji, na primer, ne rade sve vreme punom snagom. Kada dostignu zadatu temperaturu, smanjuju intenzitet rada i pokušavaju da je održavaju.

Za jednu tipičnu inverter klimu od 12.000 BTU procene potrošnje tokom hlađenja kreću se oko 0,4 do 0,9 kWh na sat, mada stvarna potrošnja može biti i niža ili viša, u zavisnosti od uslova.

Ako klima radi osam sati dnevno, to bi značilo približno:

 - oko 3,2 do 7,2 kWh dnevno i,

 - oko 96 do 216 kWh za 30 dana

Ali tu računica postaje zanimljiva.

Nije isto da li tih nekoliko stotina kilovat-sati potroši domaćinstvo koje je već na granici potrošačke zone ili ono koje inače troši malo struje.

Najveća zamka nije samo klima

Kod računa za električnu energiju nije presudno samo koliko jedan uređaj troši, već koliko ukupno potroši celo domaćinstvo.

Potrošnja domaćinstava deli se na zelenu, plavu i crvenu zonu. Zelena zona obuhvata potrošnju do 350 kWh mesečno, plava od 351 do 1.200 kWh, dok se potrošnja iznad 1.200 kWh obračunava u crvenoj zoni.  

Upravo zbog toga klima može da napravi veliku razliku kod domaćinstava koja već imaju visoku potrošnju.

Važno je i to što se kilovat-sati ne plaćaju svi po istoj ceni. Cena zavisi od zone, kao i od toga da li domaćinstvo koristi višu ili nižu tarifu.

A, šta ako klima radi 24 sata?

Tu dolazimo do pitanja koje mnogi postavljaju tokom toplotnog talasa.

Ako bi klima od 12.000 BTU u proseku trošila 0,4 do 0,9 kWh tokom jednog sata rada, 24 sata rada dnevno teoretski bi značila oko 9,6 do 21,6 kWh dnevno.

Za 30 dana to bi bilo čak 288 do 648 kWh samo za jedan uređaj.

Naravno, to ne znači da će svaka klima toliko potrošiti.

Kod inverter uređaja potrošnja se menja tokom rada. Kada se prostor rashladi na zadatu temperaturu, uređaj može da smanji snagu, pa stvarna mesečna potrošnja zavisi od brojnih faktora.

Ali računica pokazuje zašto klima koja radi praktično bez prestanka može ozbiljno da utiče na ukupnu mesečnu potrošnju.

Nije dobro ni stalno paliti i gasiti klimu

Jedna od najčešćih grešaka jeste da se klima stalno uključuje i isključuje u pokušaju da se uštedi.

Kod inverter uređaja često je racionalnije održavati stabilnu temperaturu nego dozvoliti da se prostor potpuno zagreje, pa uređaj ponovo mora da radi pod većim opterećenjem.

Važnu ulogu ima i temperatura koju podesite.

Ako je napolju više od 35 stepeni, nije realno očekivati da klima rashladi stan na ekstremno nisku temperaturu bez povećane potrošnje.

Zato je mnogo racionalnije napraviti razliku između spoljne i unutrašnje temperature koja je prijatna, ali ne zahteva neprekidan rad uređaja punom snagom.

Najviše struje ne mora da potroši najjača klima

Paradoksalno, pogrešno odabrana klima može biti veći problem od same snage uređaja.

Ako je klima preslaba za prostor koji treba da rashladi, može dugo raditi pod velikim opterećenjem.

Sa druge strane, pravilno odabran inverter može nakon dostizanja zadate temperature značajno smanjiti potrošnju.

Na račun utiču i izolacija, položaj stana, broj prozora, izloženost suncu, kvalitet stolarije i čak to koliko često se otvaraju vrata i prozori.

Drugim rečima, ista klima neće nužno potrošiti isto u dva različita stana.

Kako da klima manje troši, a da se ne odreknete hlađenja?

Nekoliko jednostavnih navika može napraviti razliku.

 - Ne podešavajte ekstremno nisku temperaturu.

 - Što je veća razlika između spoljne i unutrašnje temperature, uređaj ima više posla.

Zatvorite prozore dok klima radi

Rashlađivanje prostorije uz istovremeno puštanje toplog vazduha spolja nema mnogo smisla.

Spustite roletne i navucite zavese kada sunce direktno udara u prostoriju.

Ako sprečite zagrevanje stana, klima će lakše održavati temperaturu.

Čistite filtere

 - Zaprljan filter može otežati protok vazduha i uticati na rad uređaja.

 - Ne ostavljajte klimu da radi punom snagom bez potrebe.

 - Kod inverter uređaja cilj je da nakon rashlađivanja prostora uređaj održava temperaturu uz manji intenzitet rada.

I još jedna stvar koju mnogi zaboravljaju - klima nije jedini veliki potrošač tokom leta.

Tu su bojler, frižider i zamrzivač, električni šporet, rerna, mašina za veš, mašina za sudove, računari, televizori i drugi uređaji.

Zbog toga domaćinstvo koje tokom ostatka godine troši relativno malo struje leti može naglo povećati potrošnju.

Posebno treba obratiti pažnju na granicu od 1.200 kWh, jer je ona sada granica između plave i crvene zone. 

Dakle, da li klima "guta“ struju?

Ne mora. Ali može ozbiljno da poveća račun ako radi neprekidno, posebno u domaćinstvu koje već ima veliku potrošnju.

Za tipičnu inverter klimu od 12.000 BTU procene potrošnje za hlađenje kreću se oko 0,4 do 0,9 kWh po satu, ali stvarni rezultat zavisi od brojnih faktora.

Zato se ne može reći da će svaka klima koja radi osam ili deset sati dnevno povećati račun za isti iznos.

Najvažnije je pratiti ukupnu potrošnju, a ne samo vreme rada klime.

Jer klima može da vam spasi san tokom tropske noći, ali ako zbog nje i drugih uređaja mesečna potrošnja značajno poraste, pravo iznenađenje može da stigne tek kada otvorite račun za struju.

Rashladite stan, ali nemojte dozvoliti da vas račun za struju ohladi kada stigne sledećeg meseca.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.