TOTALNI OBRT Cene kvadrata u starogradnji veće od novogradnje – i to nikako nije dobro
Foto: Shutterstock
Tržište nekretnina u Srbiji potpuno je nepredvidivo u ovom trenutku, tvrde stručnjaci. U velikim gradovima cene kvadrata u staroj gradnji više su od novogradnje, a promet je smanjen za oko 10 odsto. Ocena je da bi ovaj trend moga da se nastavi i u narednom periodu zbog predstojećih izbora, dok će smanjene građevinske dozvole doći na naplatu tek sledeće godine.
Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za prvo polugodište 2023. pokazuje da je u Srbiji na tržištu nepokretnosti nastavljen trend stabilizacije i smirivanja nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa. Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu bila je oko 2.430 evra, u Novom Sadu 1.725 evra a u Nišu oko 1.363 evra, što je za 30 odsto skuplje u odnosu na prošlu godinu. .
Milić Đoković, stručnjak za nekretnine kaže za Blic da je srpsko tržište nekretnina još jednom pokazalo da se razlikuje od svetskog svetskog, po mnogim parametrima.
– Parametri pokazuju da je prosečna cena kvadrata starogradnje skuplja od novogradnje. Ovo se odnosi na gradove sa najvećim prometom, u Beogradu i Novom Sadu, dok u manjim u Nišu, Kragujevcu i dugim manjim gradovima ovo ne važi jer tu ima manje prometa u starogradnji. Naše tržište nije uporedivo sa svetskim tržištem nekretnina, zbog mnogo faktora. Pre svega zbog manjeg broja kreditnih kupaca. Stanove na kredit kod nas kupuje oko 15 do 20 odsto građana, dok je u svetu ta brojka oko 70-80 odsto – kaže Đoković.
On objašnjava da naše tržište nije hipotekarno i da smo mi tržište u razvoju, naročito kada je reč o većim gradovima, priliv je veći nego odliv, iako je očigledno da on dolazi u većoj meri od stranaca a manje od srpskih državljana. Ipak, stručnjak ukazuje da je očigledan pad prometa.
– Mi smo centar ovog dela Evrope, i sa te strane mi nemamo problem likvidnosti tržišta. Dolazi nam kapital sa strane a ne samo od transfera domaćih kupaca. U obrtu kapitala nema velikog pada. Ima pada u broju prometa, što znači da je tržište u mirovanju – kaže Đoković.
Uprkos inflatornim pritiscima i nestabilnoj svetskoj ekonomskoj situaciji, podaci pokazuju da se najskuplji stanovi prvi prodaju. Najveće cene kvadrata su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 11.475 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra dok je najskuplje parking mesto plaćeno 58.400 evra, na teritoriji iste opštine.
Iako je poslednjih meseci smanjen broj građevinskih dozvola i sada je već očigledno da se manje gradi, cena kvadrata u budućnosti i dalje nije predvidljiva, čak ni iz ugla stručnjaka.
– Smanjila se gradnja, a to što ima manje građevinskih dozvola, to će da se pokaže tek sledeće godine kada bude manje stanova na tržištu. Još jedan faktor koji može da utiče na tržište nekretnina kod nas je izborna godina. Podaci iz prošlosti svedoče u izbornom ciklusu kod nas sve stane, i u periodu od 3 do 6 meseci bude za 10 odsto manje broja obrta prometa na tržištu u odnosu na standardnu godinu ć kaže Đoković.
On ističe da se to očekuje i ove godine, u smislu smirivanja tržišta, i manje frekvencije na tržištu i da se očekuje da će zbog toga i prodavci i kupci da kalkulišu.
– Činjenica je da je i da je u toku korone došlo do naglog povećanja i u gradnji i u kupovini, tako da je ova stagnacija sada opravdana sa jedne strane jer se tržište malo zasitilo. Bojim se da će sledeće godine biti drugačije, jer će se smanjenje građevinskih dozvola od 20 do 30 odsto, pojaviti na tržištu, odnosno biće manje stanova. Da li će tada i cene kvadrata rasti, to za sada ne možemo da predvidimo – zaključuje Đoković.
Nemačka vlada izdvojiće 45 milijardi evra za izgradnju stanova. Berlin će do 2027. godine staviti na raspolaganje 18 milijardi evra za pristupačno stanovanje, a ostatak će finansirati nemačke savezne države i opštine, prenosi Rojters.
– Moramo da značajno proširimo aktivnosti vezane za izgradnju stanova. Potrebno nam je pristupačnije stanovanje – rekao je Šolc uoči razgovora predstavnika građevinske industrije sa nemačkom vladom.
Studija Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena pokazala je nedavno da će cene nekretnina u narednih 10 godina značajno porasti u svim delovima sveta. Povećanje cena nekretnina više je vođeno faktorima potražnje, a ne ponude, smatra istraživač IFO-a Timo Vohner.
Po ovoj prognozi, cene nekretnina u zapadnoj Evropi će porasti u proseku za 6,4 odsto, a u severnoj Evropi za 9,9 odsto, dok južnu Evropu u narednih 10 godina očekuje poskupljenje nekretnina za čak 18,4 odsto, a istočnu Evropu za 14,9 odsto. Cene nekretnina u Velikoj Britaniji će porasti za 8,4 odsto, kao i u Nemačkoj – za 7,2 odsto, Francuskoj – 5,5 odsto, i SAD – 6,0 odsto.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
