NAJSKUPLJA KUĆA 4 MILIONA, PARKING MESTO SKORO 60.000 EVRA Pala je prodaja, ali „biseri“ nekretnina u Srbiji uvek nađu svoje kupce

Tamara Đurđević | 11:56 | 28.07.23 Nekretnine

Na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2023. u Srbiji došlo je do stabilizacije.

Bežanijska kosa, Beograd, Zgrade, Stanovi, najskuplja kuća

Shutterstock

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2023. pokazuje da je u Republici Srbiji došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu, nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije koronavirusa, pa je tako i najskuplja kuća u Beogradu dobila svoj vlasnika.

Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU slabe, kako navodi RGZ, što se odražava i na tržište nepokretnosti u Srbiji. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste i iznosi 34 odsto od ukupnog prometa. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti u Srbiji, u drugom kvartalu 2023. je došlo i do umerenijeg rasta cena stanova, pokazuje najnoviji izveštaj RGZ-a.

Kupoprodaja pala za 13 odsto

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 70 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. (pre pandemije) i za 13 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od 1,7 milijardi evra, čak 567,6 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2023. godine u Republici Srbiji bio je 30.548, što je za 18 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije koronavirusa, i za 13 odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (962,3 miliona evra), sa učešćem od 58 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za dva procentna poena više nego u drugom kvartalu 2022. Za kuće je izdvojeno 127,3 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 113,5 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 94,1 milioa evra (šest odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 54,4 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

Vrtoglave cene kvadrata i najskuplja kuća

Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je pet odsto manje nego prošle godine, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 16 odsto).

U Beogradu, u drugom kvartalu 2023. godine, za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 871 milion evra, od čega je za stanove izdvojeno 596 miliona evra. Grad Beograd je zabeležio i najveći broj od 7.548 kupoprodajnih ugovora.

Najveće cene su postignute za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.495 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 344 m2, 2.011.273 evra na Novom Beogradu.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra. Najskuplje plaćeno parking-mesto iznosi 58.400 evra.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.