PAMĆENJE – NAŠ PUTOKAZ KROZ ŽIVOT Šta sve utiče na njega i kako da ga očuvamo?

BizPortal | 18:43 | 17.05.22 Biz Lifestyle

Naučnici su nedavno otkrili da naše pamćenje, koje mozak odluči da sačuva, može uticati na rizik od razvoja određenih stanja.

Pixabay

Pamćenje nije važno samo za našu sposobnost da funkcionišemo na dnevnoj bazi, ono je ključno za naše odnose i putokaz za događaje u našim životima. Nedavno su naučnici otkrili da pamćenje – tačnije, vrsta memorije koju naš mozak odluči da skladišti može uticati na rizik od razvoja određenih stanja.

Mozak ljudi sa anksioznošću i depresijom ima predrasude prema čuvanju pozitivnih uspomena

-To može biti začarani krug, jer ako je vaš fokus na negativnim aspektima, onda to pogoršava vašu depresiju – kaže Robert Lođi, profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu u Edinburgu i autoritet za pamćenje.

Nedavno istraživanje Kraljevskog koledža u Londonu i Univerziteta u Ekseteru pokazalo je da su ljudi stariji od 50 godina koji su bili anksiozni ili depresivni na vrhuncu pandemije doživeli pad funkcije pamćenja koji je ekvivalentan efektima šestogodišnjeg starenja.

Sećanje nije prolazna emocija ili ideja – to je fizička funkcija formirana vezama zvanim sinapse između nervnih ćelija – neurona – u vašem mozgu. Svaka sinapsa ima neurotransmiter (signalni molekul) koji šalje hemijske glasnike na sledeći neuron. Ove veze između neurona se umnožavaju satima nakon događaja, čuvajući određenu memoriju, prenosi Dejli Mejl.

Što se manje sećate nečega, sinaptičke veze postaju slabije

Naučnici još uvek otkrivaju mnoge detalje o tome kako pamćenje funkcioniše, a nedavna otkrića sugerišu da smo možda veoma blizu pronalaženju jednostavnih načina da poboljšamo svoje pamćenje.

U jednom od najneobičnijih otkrića, istraživački timovi sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu i univerziteta u Kini i Finskoj otkrili su da mikrobiom creva – zajednica bakterija i drugih mikroba koji žive u nama – može uticati na snagu naših sećanja.

Nalazi, objavljeni u časopisu Nature Communications, pokazuju da možemo uticati na efikasnost našeg pamćenja jednostavnim hranjenjem crevnih bakterija za koje je utvrđeno da najefikasnije poboljšavaju naše pamćenje.

Ishrana sa višim sadržajem masti može uticati na mozak

Studije su pokazale da ishrana bogata mastima i šećerom može uticati na pamćenje. Jedno od objašnjenja je da izaziva upalu u mozgu.

Takođe, može uticati na sedentarni način života. Naime, studija sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, koja je uključivala 35 zdravih odraslih osoba, pokazala je da oni koji su najviše vremena provodili sedeći imaju tendenciju da stanjiju medijalni temporalni režanj – još jedno područje mozga ključno za pamćenje – izvestio je PLoS One 2018.

Depresija povezana s nedostatkom pamćenja

Nedostatak mentalne aktivnosti, takođe, može imati prilično trenutni efekat. Profesor Lođi kaže da je jedan od problema to što osoba ne percipira događaje kao dovoljno zanimljive da ih se seća.

-Pamćenje se bolje nosi sa novinama nego sa svakodnevnim životom – istakao je on i dodao da, recimo da idete u isti restoran svaki dan ili parkirate automobil na istom mestu, ne biste se sećali nijedne od ovih stvari do poslednjeg detalja. Ono što se dešava je da naš mozak praktično zaboravlja mnogo detalja, ali zadržava zajedničke karakteristike.

-To je možda razlog zašto ljudi sa depresijom mogu imati slabije pamćenje. Kada ste depresivni, obično radite manje i imate manje novih iskustava – kazao je on.

Dobra vest je da starenje nužno ne donosi zaboravnost

-Starost utiče na različite ljude na različite načine – kaže profesor Lođi i ističe iako je delimični pad pamćenja s godinama neizbežan, postoji mnogo pametnih 96-godišnjaka, ali neki dočekaju probleme s pamćenjem mnogo ranije.

-Zdravstveni problemi povezani sa godinama, kao što su bolesti srca, mogu igrati ulogu jer snabdevanje mozga kiseonikom, ali ako je osoba generalno zdrava, uticaj starosti nije nužno negativan – zaključio je on.