DA LI PIJETE VODU IZ OVIH FLAŠICA? Nove studije su pokazale da plastične boce oslobađaju stotine hemikalija

BizPortal | 15:24 | 27.06.22 Biz Lifestyle

Skoro 500 različitih supstanci ostalo je u novim bocama vode za višekratnu upotrebu nakon dodatnog ispiranja.

pixabay.com/GSquare

Ako ste ikada iskusili čudan ukus vode nakon što ste neko vreme bili u plastičnoj boci za višekratnu upotrebu, čini se da za to postoji čvrst, ali zabrinjavajući razlog.

Dva hemičara sa Univerziteta u Kopenhagenu proučavala su koje se hemikalije oslobađaju u tečnosti u popularnim tipovima mekih plastičnih boca za višekratnu upotrebu. Rezultati su bili prilično iznenađujući.

– Bili smo iznenađeni velikom količinom hemikalija koje smo pronašli u vodi nakon što je flaširana 24 sata. U vodi je bilo na stotine supstanci – uključujući supstance koje nikada ranije nisu pronađene u plastici, kao i supstance koje su potencijalno štetne po zdravlje. Bilo ih je nekoliko hiljada posle ciklusa pranja sudova – kaže Jan H. Kristensen, profesor analitičke hemije životne sredine na Odeljenju za nauke o biljkama i životnoj sredini Univerziteta u Kopenhagenu.

Endokrini disruptori i insekticidi

Profesor Kristensen i kolega istraživač Selina Tisler otkrili su više od 400 različitih supstanci iz plastične flaše i više od 3.500 supstanci dobijenih iz deterdženata za mašine za pranje sudova. Veliki deo ovoga su nepoznate supstance koje istraživači tek treba da identifikuju. Ali čak i od identifikovanih hemikalija, toksičnost najmanje 70 odsto njih ostaje nepoznata.

Fotoinicijatori su među toksičnim supstancama u vodi koje zabrinjavaju istraživače. Poznato je da imaju potencijalno štetne efekte na zdravlje organizama i efekte kao što su endokrini disruptori i karcinogeni. Štaviše, istraživači su pronašli različite plastične omekšivače, antioksidante i oslobađajuće agense koji se koriste u proizvodnji plastike, kao i dietiltoluamid, opšte poznat kao aktivna supstanca u spreju protiv komaraca.

Mašinsko pranje dodaje više supstance

U svojim eksperimentima, naučnici su oponašali načine na koje mnogi ljudi obično koriste plastične boce za piće. Ljudi često piju vodu koja je bila u flašama nekoliko sati. Istraživači su običnu vodu iz česme ostavljali u novim i korišćenim flašama za piće 24 sata, pre i posle mašinskog pranja, kao i nakon što su flaše bile u mašini za pranje sudova i temeljno oprane u vodi iz česme.

– Ono što se najviše oslobađa nakon mašinskog pranja su supstance sa sapunom. Većina hemikalija koje dolaze iz same boce ostaje nakon mašinskog pranja i dodatnog ispiranja. Najtoksičnije supstance koje smo identifikovali zapravo su došle nakon što je flaša bila u mašini za pranje sudova – verovatno zato što pranje istroši plastiku i time povećava ispiranje – objašnjava postdoktorski istraživač i prvi autor Selina Tisler sa Odeljenja za biljke i nauke o životnoj sredini.

Skoro 500 različitih supstanci ostalo je u novim bocama vode za višekratnu upotrebu nakon dodatnog ispiranja. Više od 100 ovih supstanci došlo je od same plastike.

Autori ističu da tek treba da zaključe da li je flaširana voda štetna po zdravlje, jer za sada imaju samo procenu koncentracije supstance, a toksikološke procene tek treba da se završe.

– Samo zato što su ove supstance u vodi, ne znači da je voda otrovna i da utiče na nas ljude. Ali problem je u tome što još uvek ne znamo odgovore. A u principu nije baš lepo piti ostatke sapuna ili drugih hemikalija – kaže Selina Tisler, ističući da će se odlučiti za staklenu flašu.

– Zaista nam je stalo do niskog nivoa pesticida u našoj vodi za piće. Ali kada sipamo vodu u posudu iz koje ćemo piti, mi sami uporno dodajemo u vodu stotine ili hiljade supstanci. Iako još ne možemo da kažemo koliko i da li supstance u bocama za višekratnu upotrebu utiču na naše zdravlje, u budućnosti ću koristiti staklenu ili kvalitetnu bocu od nerđajućeg čelika – kaže Jan H. Kristensen.

Istraživači sumnjaju da proizvođači flaša dodaju samo mali deo supstanci pronađenih namerno. Većina se nenamerno javlja ili tokom procesa proizvodnje ili tokom upotrebe, gde su supstance možda reagovale sa drugim supstancama kojima su izložene. Ovo uključuje prisustvo DEET-a, insekticida koji odbija komarce, o čemu istraživači za sada imaju samo nagađanja. Naime, kako se jedan od plastičnih omekšivača raspada, pretvara se u DEET.

– Ali čak i od poznatih supstanci koje proizvođači namerno dodaju, proučavan je samo mali deo toksičnosti. Dakle, kao potrošač, ne znate da li postoji još neka supstanca koja je štetna po vaše zdravlje – kaže Selina Tisler.

Premalo znanja, premalo regulisano

Prema istraživačima, rezultati odražavaju nedostatak znanja i propisa.

– Studija pokazuje koliko malo znanja postoji o hemikalijama koje se emituju iz proizvoda sa kojima naša hrana i piće dolaze u kontakt. A, opšti problem je što su propisi i mere tokom proizvodnje veoma blage. Na sreću, iu Danskoj i na međunarodnom nivou, tražimo načine da bolje regulišemo ovu oblast – kaže Jan H. Kristensen.

U međuvremenu, Selina Tisler se nada da će kompanije same preuzeti odgovornost.

– Nadajmo se da će kompanije koje stavljaju svoja imena na plastične boce za višekratnu upotrebu biti pažljivije prema proizvodima koje kupuju od dobavljača i da će možda postaviti veće zahteve dobavljačima da istraže supstance koje se nalaze u onome što proizvod – zaključuje Tisler.