Kako je Kina osudila Ameriku da se davi u plastici

Stanko Stamenković | 16:09 | 26.04.24 Biz info

Veliko "Ne" celom Zapadu.

Foto: Shutterstock

Kina i Sjedinjene Američke Države imaju vrlo komplikovan odnos, i to nije od juče. Te dve svetske sile se trenutno bore za prevlast u oblasti ekonomije, i sva je prilika da će, već u sledećih pet godina, Kina postati najmoćnija država na svetu.

Trenutno, na osnovu BDP-a (bruto domaći prozvod), Kina je na drugom mestu iza SAD-u, a po takozvanom Paritetu kupovne moći, uveliko prevazilazi SAD. Činjenica je i da Amerikanci čine sve da potkopaju ekonomski razvoj Kine, a poslednji u nizu je plan da na teritoriji SAD-a bude zabranjena društvena mreža Tiktok, i oko toga će se tek lomiti koplja. Problem je i što su Amerikanci i Kinezi jako povezani, pre svega putem tehnološke industrije, i koliko god bili načelno u sukobu, moraće još dugo da sarađuju. Osim na planu plastike, to jest, đubreta, što je mnogo važno.

Vaše otpad? Neka, hvala!

O čemu se radi? Kina jeste poznata po jeftinim plastičnim proizvodima, to je nesporno, ali je manje poznato to da je još 2018. godine prekinula uvoz otpadne plastike iz SAD-a. Amerikanci godišnje proizvedu oko 40 miliona tona tog otpada, i to đubre negde mora da ode. Godina su za to imali odlično rešenje: nešto se iskoristi u reciklaži, dosta bace u prirodu, jer nema gde drugde, a treće, i najbolje, ostalo prebaci nekom drugom u dvorište. To jest, samo Kini, 7 miliona tona plastičnog otpada godišnje.

Kinezi su to rešavali tako što su manji deo reciklirali, a veći deo spaljivali ili zakopavali. I taj dil je trajao do pre šest godina, a onda su vlasti u Pekingu rekle „Dosta“. I to ne samo što se tiče SAD-a, nego komplet globalnog uvoza. Sve do 1992. godine, Kina je prihvatala 106 miliona tona plastike iz svih krajeva sveta, ali najviše iz SAD-a, pa su, logično, oni bili i najviše pogođeni prekidom saradnje.

Sada, posle šest godina te korisne saradnje, vlastodršci u Vašingtonu još nisu smislili pravi način kako da se reše tolikog đubreta, i to da usput još i zarade. Kako piše Biznis Insajder, sve je to imalo katastrofalne posledice i na životnu sredinu. Sva ta plastika se pretvara u mikroplastiku, koja ulazi u ljudsko telo i prenosi se putem vazduha i kiše.

Šta su najveći izvoznici plastike u Kinu, a to su SAD, Japan, Nemačka i Engleska, uradile kada je Kina, sasvim pametno, procenila da tuđe đubre nije njihovo blago? Probali su da se snađu tako što su preusmerili svoj otpad na druge zemlje, mahom Tajland i Maleziju. Ipak, ta sjajna ideja (ironija) nije dugo potrajala. I oni su uveli zabranu uvoza njihovog đubreta i to sa jasnom porukom – topli globalni jug više neće prihvatati otpad sa Zapada.

I od tada, Zapad ima problem koji je prebacivao na siromašne – davi se u plastici. U ovom istorijskom trenutku, prisustvujemo velikoj globalnoj promeni, napuštanju fosilnih goriva i prelasku na čistije izvore energije, poput sunca i vetra.

Međutim, šta ćemo sa tom plastikom? Svi pričaju o reciklaži, ali mnogi zaboravljaju da je i prerada stare plastike skupa. Podaci iz 2022. godine kažu da je samo 9 odsto globalne plastike ikada, u stvari, reciklirano. Ostalo je završilo u prirodi, da truje i da je udišemo.

Eto, Kinezi su donekle rešili problem sa plastikom kada su je odbacili iz zapadnih zemalja, ali postoji ključni problem (ili jedan od njih) – ljudi mnogo vole lepa pakovanja.

Rešenje? Spojler – nema ga

Šta je, onda, rešenje? Da se prestane sa plastikom. Ali kako? Trenutno, oko 10 milijardi tona plastike leži u zemlji širom sveta, i razara je iznutra. To je već katastrofa, ali već problem je to što se ona i dalje gomila i gomila i gomila…

Evo predloga, za Amerikance. Mogli bi da ugase kompaniju „Lego“, da, to je ona što pravi kockice za sklapanje, koje veoma skupo naplaćuje (zna svaki roditelj). Statistika kaže da svake godine, ta firma proizvede 120 milijardi plastičnih kockica, i to od najgore vrste plastike, one koja se pravi od sirove nafte.

Bože, koliko je ovaj naš čudesni svet pun ironije. Dok se sada ceo svet bavi isključivo brigom o globalnom zagrevanju, malo kome pada na pamet da nam je zemlja zatrovanija od neba.

A opet, ako smo je do sada trovali i izdržala je, valjda će još kojih 100 milijardi godina. Do tada (koja milijarda gore-dole) će ionako sunce da eksplodira.

A onda ništa neće biti bitno. Dakle, osmeh na lice, i samo pozitivno.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.