UPORNIM RADOM DO LEPE ZARADE Stari, zaboravljeni zanati u Srbiji postoje i dalje, a država garantuje za njih

Tamara Đurđević | 09:43 | 14.03.24 Karijera

Zanatlija koji ima sertifikat ostvaruje mnoge pogodnosti.

pixabay.com/Pexels

Više od hiljadu preduzetnika u Srbiji čuva tradiciju starih zanata. Na spisku sertifikovanih ih je, prema poslednjim podacima više od hiljadu. Za njihovu sertifikaciju zaduženo je Ministarstvo privrede, a sertifikatom se potvrđuje da je reč o firmi koja se proizvodnjom bavi ručno, na tradicionalan način. Kako izgleda procedura dobijanja sertifikata i koje pogodnosti donosi preduzetnicima?

Ministarstvo privrede dodeljuje „sertifikat za stare i umetničke zanate i domaće radinosti“ kako bi se sačuvali i dalje razvijali stari zanati. Istovremeno, na ovaj način pruža podršku zanatlijama koji svojim radom i znanjem čuvaju stare zanate od zaborava. Interesovanje za sertifikaciju je sve veće, te se godišnje podnosi oko stotinu zahteva preduzetnika. Među poslednjim upisanima je Marika Srdić iz Zrenjanina, koja ima malu zanatsku radionicu za izradu torbi, rančeva i novčanika.

Zanatlija koji ima sertifikat ostvaruje mnoge pogodnosti. Između ostalog, u skladu sa propisima ne plaća lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru i preduzetnik se svrstava u pogodniju grupu, sa nižom osnovicom za paušalno oporezivanje.

Jedini nadležni

Komisija Ministarstva privrede jedina je u Srbiji nadležna da potvrdi i garantuje da se u sertifikovanim radionicama ručno izrađuju predmeti starih i umetničkih zanata. Nakon dobijanja sertifikata zanatlija svoj proizvod može da označi oznakom „Otvorena šaka“, čime stiče prepoznatljivost na tržištu, objašnjava rukovodilac Sektora za privredna društva i registre u Ministarstvu privrede Dušan Vučković, dodajući da je sve to regulisano posebnim pravilnikom.

Gavrilo Jaraković, osnivač zanatske radionice „Tradicija“ u Užicu, zahvaljujući proizvodnji liciderskih srca i bombona, što je porodični posao započet 1925. godine, dobio je sertifikat za stare i umetničke zanate 2011. godine. I njemu je, kako kaže, doneo mnoge olakšice.

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić ističe da tradicionalni zanatski proizvodi mogu da budu i deo nacionalnog identiteta, ukazujući da zanatlije stvaraju intelektualna dobra.

Izazova u tom poslu ima mnogo. Ipak, stari zanati koje neguju Marika Srdić i Gavrilo Jaraković i danas mogu da opstanu, jer, kako kažu, upornošću i vrednim radom mogu da se izbore na tržištu, piše RTV.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.