Rade po 37 sati u nizu, a plata bedna – da li je to najgori posao na svetu?

Stanko Stamenković | 09:35 | 24.03.24 Karijera

Doduše, mnogi i odustaju, ali su mnogi i srećni.

Foto: Shutterstock

Crtači mangi, globalno popularnih japanskih stripova, imaju radno vreme koje bi mnogi jednostavno nazvali – „pakao“. Prema svedočenjima samih crtača, kao i ljudi uključenih u tu ogromnu industriju zabave, crtač mange, ili „mangaka“, kako ih Japanci zovu, radi u proseku 14-15 sati dnevno. Ako radi samo deset dati tokom dana, može sebe smatrati srećnikom. A plata je, posebno u početku, mizerna.

Šta ih to, onda, zadržava na takvom poslu? Evo i jednog svedočenja mangake o svom iskustvu na poslu:

– Da počnemo s nekoliko opštih tvrdnji, želim da kažem da za većinu mangaka koji aktivno rade, posao može biti vrlo stresan. Radno vreme obično bude dugo, i osim ako ne postignete veliki uspeh sa popularnim animeima (crtani filmovi) i licencnim ugovorima, plata može biti vrlo niska – objašnjava crtač.

On napominje da se rad plaća po stranici, a troškove materijala za crtanje snosi sam umetnik.

– Ako zaradite 10.000 jena (oko 66 dolara po aktuelnom kursu) po stranici, i crttate 32 stranice mesečno, to je otprilike 2.100 dolara pre poreza, pa možete videti koliko bi bilo teško preživeti a još unajmiti pomoćnika.

Kada se približi rok, mangake često provode poslednja tri ili četiri dana radeći u studiju bez ikakvog sna, ili uspeju da sastave sat ili dva spavanja tokom noći.

Što se tiče pomoćnika glavnog crtača, on može dobro da zaradi, ali mora da bude spreman na gotovo nezamislivo – dnevne smene od 16 sati i to 20 do 25 dana mesečno.

– Radno okruženje je zabavno, ali je i vrlo stresno, i teško je održavati društveni život izvan posla, s takvim radnim vremenom – objašnjava crtač.

Život za posao

On napominje da mangake generalno žive za svoj posao.

– Vole da crtaju i stvaraju, i to i čine. Oni koji su uspešniji unajmljuju pomoćnike da im pomognu, i rade koliko god mogu. Manje uspešni ne mogu da unajme nekog, i obično provode duge, duge sate za crtačkim stolom u svojim dnevnim ili spavaćim sobama, i retko se druže. Nemaju novca, a ni vremena za to. Neki pucaju pod stresom zbog rokova i na kraju se iscrpljuju radom. Ali, svi vole da crtaju. Svi vole da stvaraju. I, možda generalizujem, ali svi vole da kažu da svoj život zarađuju radeći nešto što vole: pravljenje mangi. To može biti težak život, ali pravoj osobi, on puno vredi, i odabranima, to može zaista doneti veliki uspeh – zaključuje crtač.

Globalna industrija mangi, inače, vredi oko 12 milijardi dolara, a napopularnije mange su „One piece“ autora Eićira Ode, „Zmajeva kugla“ Akire Torijame, „Naruto“ Masašija Kišimota i mnoge druge. Naravno, tu su i čuveni „Pokemoni“, koji su odavno cela industrija za sebe.

Ko uspe, može da se obogati – ali to je retkost

Najčešće, najuspešnije mange prerastu u franšizu, i prošire se na crtane i igrane serije, filmove, video igre… kad smo već kod japanskih crtanih serija, ili popularnih „anima“, tek je njihovo radno vreme pakleno. U poslednje vreme, neki mogu da se pohvale sa normalnih 40 sati nedeljno. Međutim, ukoliko je rok za završetak posla kratak, postoje i jezivi izveštaji koji kažu da se dešava da anime crtač radi 37 sati u nizu, bez prekida i spavanja, a bilo je i dosta slučajeva hospitalizovanja zbog ekstremnog premora.

Što je najgore, većina crtača radi pod ugovorom sa velikim kompanijama, i obično nisu ni blizu dovoljno plaćeni koliko zaslužuju, čak i kada rade 100 sati prekovremeno na mesečnom nivou.

A što se mangaki i njihovog „sagorevanja“ tiče, primera je mnogo, čak i među najuspešnijima. Primera radi, Jošihiro Togaši, tvorac izuzetno popularne i hvaljene mange „Hanter x hanter“, pre dve godine je napravio pauzu u radu, jer više nije mogao da crta u sedećem stavu. Bolovi u leđima i kukovima su bili toliko veliki da je jedino mogao da radi ležeći, što samo na papiru zvuči dobro, inače je užasno.

Suluda posvećenost

Mnogi manga umetnici odustaju kada shvate da će raditi do iznurivanja za male pare (često to bude i oko 38 dolara dnevno), i da, ako nastave, neće moći da osnuju porodicu. Jer rade gotovo bez prestanka, i zato što ne bi mogli ni da je izdržavaju.

Ipak, posvećenost mangaki, bar onih koji se proslave i izdrže, je zaista neverovatna. Pomenuti Eičiro Oda, autor mange „One piece“, počeo je da radi sa 22 godine, a sada im 48, i prema izveštajima svetskih medija i dalje radi (suludih?) 20 sati dnevno. Što je takođe neverovatno, njegova saga o gusarima nijednog trenutka nije izgubila na kvalitetu, ni što se crtanja, ni što se uzbudljivog scenarija tiče.

Prošle godine, Netfliks je stvorio igranu seriju baziranu na mangi „One piece“, i naravno, sve pod budnim okom njenog vrednog tvorca, Eićira Ode.