ZVANIČNI IZVEŠTAJ NBS Stigla je prognoza koja se tiče inflacije za narednu godinu – „Biće niža“

BizPortal | 13:31 | 05.03.23 Finansije

Nešto lakša situacija.

Foto: Shutterstock

Narodna banka Srbije (NBS) navodi da se februarska projekcija inflacije nije značajnije menjala u odnosu na novembar 2022. godine i, štaviše, projekcija inflacije za tekuću godinu po prvi put – nakon dve godine – „biće niža, neznatno ali, ipak, niža“, navodi se.

Očekuju da međugodišnja inflacija u Srbiji počne da opada od drugog kvartala, a da od druge polovine godine sa očekivanim smanjenjem inflacije u zoni evra i dolaskom nove poljoprivredne sezone – počne da opada brže. Kako se navodi, prema osnovnom scenariju, uzimajući u obzir sve međunarodne i domaće faktore, inflacija bi krajem godine trebalo da se nađe na nivou od 7 do 8 odsto, dok bi u granice cilja od 3 plus-minus 1,5 odsto trebalo da se vrati sredinom 2024. godine.

-Kada je reč o dominantnim međunarodnim rizicima projekcije, procenjujemo da su i dalje visoki, ali ipak nešto manji nego što su bili pre tri ili četiri meseca i smatramo da je verovatnoća odstupanja ostvarene od projektovane inflacije u oba smera podjednaka- navodi se u saopštenju.

U vezi sa makroekonomskim projekcijama koje se objavljuju, NBS još jednom ističe da se svaka procena i projekcija nužno zasniva na određenim pretpostavkama koje mogu i ne moraju da se ostvare i mogu da odstupe u oba smera, pa ishod po pitanju bilo kojeg makroekonomskog pokazatelja može da bude i povoljniji i nepovoljniji od pretpostavke.

-Zbog toga se veliki delovi izveštaja Narodne banke Srbije i svake druge centralne banke posvećuju analizi rizika, pa postoji pojam analize rizika i pojam scenarija, a zbog toga se različiti scenariji izrađuju i objavljuju, kako bi se stručnoj i široj javnosti ukazalo na različite moguće ishode pod različitim pretpostavkama koje su u vezi sa kretanjima u međunarodnom okruženju na koje mala zemlja poput Srbije ne može da utiče- ističe NBS.

Napominje se i kako „Srbija ne može da utiče da ekonomski rast zone evra, na inflaciju u tim zemljama ili na svetske cene energenata i primarnih proizvoda“.“Ono što može i mora, to je da na bazi ocena i projekcija međunarodnih institucija ili na bazi nekih drugih izvora, za potrebe svojih projekcija izabere razumne i dovoljno konzervativne pretpostavke“, stoji u saopštenju.

-Redovno objavljujemo i analize u kojima prikazujemo koji su faktori doprineli tome da ostvarenja ekonomskih pokazatelja odstupe od projekcija i kada je reč o povoljnijim i o nepovoljnijim ishodima od projektovanih- napominje NBS.