ZATO JE VUČIĆ ZVAO JORGOVANKU TABAKOVIĆ? Cena zlata probija rekord zbog sukoba na Bliskom istoku

Stanko Stamenković | 15:09 | 31.10.23 Finansije

Najpametnije ulaganje.

Foto: Shutterstock

Cena zlata je na putu da dosegne najvišu cenu još od novembra 2022. godine, jer je potražnja velika. Svi traže takozvano „sigurno utočište“, jer su zabrinuti zbog razvoja rata između Izraela i Hamasa.

Kao danas piše Biznis insajder, cene zlata na berzi porasle su za 8 odsto samo od kraja septembra, i sada je ma 2.007 dolara po unci (31,10 grama).

Cene zlatnih poluga su počele da rastu praktično odmah posle napada Hamasa na Izrael, koji se odigrao 7. oktobra. Zanimljivo je da je zlato ipak malo sporije raste u poređenju sa najvrednijom virtuelnom valutom – bitkoinom. Stručnjaci ga ne zovu slučajno „digitalnom alternativom zlatu“, a njegova vrednost je porasla za velikih 25 odsto u oktobru, pre svega zahvaljujući optimizmu investitora da će se globalna ekonomija popraviti.

Što se zlata tiče, još nešto mu ide u prilog – centralne banke mnogih država ga gomilaju, kako bi se oslobodile zavisnosti od dolara i dodatno se osigurale nesigurnog ekonomskog trenutka, imajući u vidu globalnu krizu i inflaciju.

– Potražnja za zlatom je zdrava u ovom kvartalu, u poređenju sa petogodišnjim prosekom. Gledajući unapred, sa geopolitičkim tenzijama koje su u usponu, i namerama centralnih banaka da nastave sa kupovinom zlata, ne bi bilo čudno da cena nastavi i potražnja nastave da rastu – rekao je Lui Strit, analitičar Svetskog saveta zlata, prenosi Biznis Insajder.

Što se Srbije tiče, država je još pre dve godine, preciznije, Narodna banka Srbije, sve svoje rezerve zlata, koje su čuvane u inostranstvu, vratila u zemlju, i to iz dobrog razloga – u nesigurnom vremenu, to znači dodatnu sigurnost i ono se može koristi u slučaju veće krize, narodski rečeno, „zlu ne trebalo“.

U ovom trenutku, Srbija je aspolutni rekorder u regionu po rezervama zlata, sa 37,2 tone plemenitog metala, u vrednosti od 1,9 milijardi evra. Poređenja radi, Severna Makedonija ima 6,9 tona, Bosna i Hercegovina 2,9 tona, Albanija 2,8 tona…

Zlatne poluge su, kako je početkom avgusta preneo Radio slobodna Evropa, vraćene i sefova u Švajcarskoj i Engleskoj, da bi se povećala sigurnost i dostupnost monetarnog zlata.

Rezerve su, kako je objasnila Jorgovanka Tabaković, vraćene na inicijativu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.

– Rekla sam (Vučiću) da jesu u inostranstvu, u Bernu u Švajcarskoj i da je samo jedna tona ostala u Londonu još iz onog vremena. Vučić mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku – ne znaš šta se u svetu dešava – izjavila je pre ko dve godine Tabaković za TV Pink.

Iz ove persektive, to je svakako bio dalekovid potez, što govori i najnoviji rast cena zlata, izazvan teškim sukobom na Bliskom istoku.

Inače, Narodna banka Srbije je pored toga uvek otkupljivala zlato proizvedeno u Boru, ta solidna praksa nastavljena je kada je tamošnje nalazište bakra i zlata 2018. godine preuzela kineska kompanija Ziđin.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.