TRAGIČAN ŽIVOT VELIKOG SRBINA Bogati gazda Mita se borio protiv inflacije, a zatim je osnovao Beogradsku berzu
Foto: Wikipedia
U istoriji Srbije ima mnogo nepravedno zaboravljenih građana koji su je našu zemlju mnogo zadužili, a među njima je i Srbima gotovo sasvim nepoznati Dimitrije Stamenković. Pored toga što je zadužio svoju zemlju humanitarnim radom, Stamenković je stvorio i dve institucije bez kojih je svaka moderna država nezamisliva- u pitanju su Beogradska berza i Narodna banka. Osim toga, bio je i istaknuti trgovac i osnivač Srpskog trgovačkog udruženja, i to je samo deo njegovih poduhvata. U Stamenkovićevoj borbi za bolju i uređeniju Srbiju, nije ga sprečilo ni krhko zdravlje, ni tragedije koje su obeležile njegov život.
Čovek koji će svojim delima obeležiti decenije srpskog finansijskog preporoda na kraju 19. veka rođen je u Beogradu, 4. januara 1844. godine u trgovačkoj porodici. Dimitrije, od oca Stamenka i majke Anastasije, bio je šesto od sedmoro dece. Dečak Dimitrije odrastao je u blagostanju, a završio je kasnije i gimnaziju, što je bilo moguće samo za decu iz imućnijih porodica.
S obzirom na to da je njegovom bratu Jovanu, bar u početku, bilo namenjeno da se brine o porodičnom dućanu, koji je porodica Stamenković držala u tadašnjoj Ulici kralja Petra, plan za Dimitrija bio je da se dalje školuje, i to u Velikoj školi, koja je otvorena 1863. godine. Međutim, životne, to jest političke okolnosti su imale drugačiji plan.
Istorija je umešala svoje prste
U vreme kada je Dimitrije bio maturant, dogodio se čuveni incident na Čukur-česmi u Beogradu u junu 1862. godine. Posle svađe turskih vojnika i Srba, truski vojnik je ubio srpskog dečaka, što je napetu situaciju između Srba i Turaka dovelo do tačke usijanja. Turci su iz topova bombardovali Beograd, i tom prilikom je oštećen dućan porodice Stamenković, a kuća im je srušena do temelja.
Maturant Dimitrije će doživeti veću tragediju, samo nekoliko meseci kasnije. U oktobru 1862. godine umire otac Stamenko, a ugledna porodica od tada jedva sastavlja kraj s krajem. Dimitrije je upisao Veliku školu, ali nije imao šansu da je završi – morao je da preuzme brigu o dućanu (brat Jovan nije bio previše vredan) i batalio je školu, da bi porodica preživela.
Ipak, preduzimljivi Dimitrije to je video kao šansu i tako je i počela njegova karijera trgovca. Posle nekog vremena, pokazao zavidan talenat za trgovinu. Proširio je posao sa kožom na Evropu, kao i saradnju sa trgovcima iz Venecije, Hamburga, Amsterdama… uvozio je, prvi put istoriji, egzotičnu kožu iz Afrike, kao i sa Jave, Bornea i Sumatre. Tako je i zaslužio nadimak „Gazda Mita“ ili „Ćir-Mita“.
Uz krunisanja kralja Milana Obrenovića, 1882. godine, Srbija se otvara prema Austriji, što je dovelo i do gradnje pruge Beograd-Niš. Trgovina je time znatno olakšana, što su mnogi imućni trgovci iskoristili, uključujući i Stamenkovića.
Politička i društvena delatnost
On je, kada je napunio 40 godina, postao najuticajniji i najbogatiji trgovac u celoj Srbiji. Možda je baš tada procenio da je dosegao vrhunac sa trgovinom, pa poslove prepušta bratu Svetozaru, a on počinje novo poglavlje života – politička i društvena delatnosti.
Učestvuje 1890. godine u osnivanju Narodne banke. Iako je jedan od osnivača, nekoliko godina kasnije pokazuje da je iznad svega, čovek od integriteta. Tu istu Narodnu banku Dimitrije Stamenković optužuje da podtiče inflaciju, jer pušta u opticaj novac koji nema pokriće u srebru i zlatu. Njegove argumentovane kritike su urodile plodom, Narodna banka je savesnije počela da radi svoj posao, pa će ostati zabeleženo i da je Stamenković najzaslužniji što je inflacija tokom 90-ih godina 19. veka uspešno zauzdana.
Godine 1891, on osniva Srpsko trgovačko udruženje, čime je regulisao odnose među svojim kolegama, koje su se do tada, kako je to sam Dimitrije formulisao, zasnivala samo na dogovorima „po kafanama i ulicama“.
Četiri godine kasnije, opet njegovu inicijativu, osnovana je Beogradska berza, i Stamenković postaje njen predsednik, pog geslom da je Berza preduslova svake napredne privrede jedne zemlje. Teško je pobrojati u kojim sve poduhvatima je i kasnije učestvovao, ali evo jednog podatka – godine 1898. postao je član Komercijalnog muzeja u američkoj saveznoj državi Filadelfija, koja je promovisala trgovinu sa inostranstvom.
Nije gubio vreme ni u humanitarnom radu, pa je (da navedemo samo neke), pomogao osnivanje Srpske književne zadruge, Društva Svetog Save… zbog svog zalaganja tokom poplava koje su pogodile Srbiju 1896. godine, odlikovan je ordenom Svetog Save.
Tragičan život i prerana smrt osnivača Beogradske Berze
Svi uspesi koje je postigao nisu od njega napravili uobraženog bogataša. Do svoje prerane smrti, živeo je u kući svog oca, koju je izgradio od temelja, posle rušenja u bombardovanju 1862. godine.
Bogatstvo mu nije bilo cilj sam po sebi, u njemu je video mogućnost da pomogne svom narodu i ostavi trag. Nažalost, u privatnom životu imao je niz tragedija. Jednom se ženio, ali su oba deteta koje je imao iz tokg braka naprasno umrla, posle čega ga je supruga napustila. Više se nije ženio i živeo je sa majkom u svojoj porodičnoj kući.
U 55. godini, izmučen tuberkulozom i u stanju nervnog rastrojstva, Stamenković uzima pištolj i puca sebi u grudi. Umire tri dana kasnije, 8. septembra 1899. godine. U testamentu je ostavio dosta novca u dobrotvorne svrhe, kao i 300.000 tadašnjih dinara Upravi fondova, sa željom da se deo svote koji naraste od kamate posluži za štampanje jedne knjige. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Zadužbina je ugašena.
Delimično i zbog toga, Ime jednog od osnivača ključnih finansijskih institucija, Narodne banke Srbije i Beogradske berze, danas je praktično zaboravljeno. A zaslužio je Dimitrije Stamenković da mu se ime pamti, i te kako. U sećanju ga jedino donekle drži ulica koja nosi njegovo ime, a nalazi se u beogradskom naselju Voždovac, u neposrednoj blizini Fakulteta političkih nauka.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
