TALAS INFLACIJE HARA EVROPOM Zašto centralne banke podižu kamatne stope kako bi zauzdale enormni rast cena

BizPortal | 09:34 | 09.08.22 Finansije

Jedan od glavnih instrumenata monetarne politike je da se smanjenjem potražnje prouzrokuje zaustavljanje, pa i pad cena robe i usluga.

Sve je u porastu: struja, dizel, povrće, internet, hoteli, letovi, a sada i kamate.

Rat u Ukrajini, povremene blokade u Kini, uporna kriza i poremećeni proizvodni lanci naleteli su na ogromanu potražnju za robom i uslugama, narušavajući delikatnu ravnotežu između ponude i potražnje i podižući cene na rekordno visoke nivoe.

Na skoro sinhronizovan način, centralne banke iz celog sveta žure da podignu svoje ključne kamatne stope u pokušaju da ukrote rastuću inflaciju, koja, na njihovo zaprepašćenje, nastavlja da obara mesečne rekorde.

Evropska centralna banka (ECB) postala je jedna od najnovijih institucija koja je promenila monetarnu politiku, zatvorivši dugo poglavlje negativnih kamatnih stopa koje datira iz najgorih godina krize suverenog duga u Evropskoj uniji.

Njihove kolege u Švedskoj, Norveškoj, Kanadi, Južnoj Koreji i Australiji preduzele su slične korake poslednjih meseci, reagujući na zastrašujuće podatke o inflaciji. Federalne rezerve Sjedinjenih Država su takođe povećale stope dva puta za 0,75 procentnih poena, što je najveći rast od 1994. godine.

Centralna banka Engleske je nedavno podigla kamatne stope za najveći iznos u poslednjih 27 godina.

Ali šta je tačno razlog za ovaj potez?

Centralne banke su javne institucije jedinstvene prirode: one su nezavisni, nekomercijalni subjekti zaduženi za upravljanje valutom jedne zemlje ili, u slučaju ECB, grupe zemalja.

Oni imaju isključiva ovlašćenja da izdaju novčanice i kovani novac, kontrolišu devizne rezerve, deluju kao zajmodavci u hitnim slučajevima i garantuju dobro zdravlje finansijskog sistema.

Glavna misija centralne banke je da obezbedi stabilnost cena. To znači da moraju da kontrolišu i inflaciju kada cene rastu, i deflaciju kada cene padaju. Deflacija deprimira ekonomiju i podstiče nezaposlenost, tako da svaka centralna banka postavlja cilj umerene, pozitivne inflacije, obično oko 2 odsto, kako bi podstakla postepen, stabilan rast. Ali kada inflacija počne da raste, centralna banka je u velikoj nevolji.

Prekomerna inflacija može brzo da sruši prednosti dobijene u prethodnim godinama prosperiteta, naruši vrednost privatne štednje i pojede profit privatnih kompanija. Računi postaju skuplji za sve: potrošači, preduzeća i vlade ulaze u borbu da sastave kraj s krajem.

– Visoka inflacija je veliki izazov za sve nas – nedavno je izjavila predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, piše Euronews Europe.

I nakon povećanje inflacije nastupio je trenutak kada monetarna politika stupa u igru.

Razlika između centralne i komercijalne banke

Komercijalne banke, one u koje idemo kada treba da otvorimo račun ili uzmemo kredit, pozajmljuju novac direktno od centralne banke da pokriju svoje najneposrednije finansijske potrebe.

Komercijalne banke moraju da predstave vrednu imovinu, poznatu kao kolateral, koja garantuje da će vratiti ovaj novac. Javne obveznice, dug koji emituju vlade, su među najčešćim oblicima kolaterala. Drugim rečima, centralna banka pozajmljuje novac komercijalnim bankama, dok komercijalne banke pozajmljuju novac domaćinstvima i preduzećima.

Kada komercijalna banka vrati ono što je pozajmila od centralne banke, mora da plati kamatu. Centralna banka ima moć da postavlja sopstvene kamatne stope, što efektivno određuje cenu novca. Ovo su referentne stope koje centralne banke trenutno podižu da bi ukrotile inflaciju.

Ako centralna banka naplaćuje veće stope komercijalnim bankama, komercijalne banke zauzvrat povećavaju stope koje nude domaćinstvima i preduzećima koja treba da se zaduže. Kao rezultat toga, lični dugovi, krediti za automobile, kreditne kartice i hipoteke su skuplji i ljudi postaju sve nespremniji da ih traže. Kompanije, koje redovno traže kredite za investiranje, počinju dvaput da razmisle pre nego što se odluče da podignu kredit.

Pooštreni finansijski uslovi neizbežno dovode do pada potrošnje u većini ili svim privrednim sektorima. Kada se potražnja za robom i uslugama smanji, njihova cena ima tendenciju pada. To je upravo ono što centralne banke sada nameravaju da urade: obuzdaju potrošnju kako bi obuzdale inflaciju.

Ali efektima monetarne politike može biti potrebno i do dve godine da se materijalizuju i stoga je malo verovatno da će ponuditi trenutno rešenje za najhitnije izazove.

Dodatno stvari komplikuje činjenica da je energija danas glavni pokretač inflacije, snažno vođen faktorom koji nije povezan sa ekonomijom: ruskom intervencijom u Ukrajini. Benzin i struja su robe koje svi koriste bez obzira koliko koštaju, tako da se brzi pad potražnje za smanjenje cena ne može uzeti zdravo za gotovo.

Ovo objašnjava zašto centralne banke, poput Fed-a, preduzimaju tako radikalne korake, čak i ako to na kraju nanese štetu ekonomiji. Agresivna monetarna politika je hodanje po užetu – poskupljenje novca može usporiti rast, oslabiti plate i podstaći nezaposlenost.