RUSI OTVARAJU RAČUNE U DOMAĆIM BANKAMA Usled sankcija, sve više građana ove zemlje nalazi utočište u Srbiji

BizPortal | 13:21 | 30.03.22 Finansije

Pri otvaranju računa potrebno je priložiti ličnu kartu ili pasoš, kao i potvrdu o boravištu u našoj zemlji.

Pixabay/TechPhotoGal

Viza i master kartice banaka isključenih iz međunarodnog prometa ne mogu da se koriste ni kod nas, osim u slučaju kada ih je Rusima izdala domaća banka.

Na ulicama prestonice sve češće se može čuti ruski jezik, a u jednoj od najvećih banaka kažu da je u poslednje vreme primećeno veće interesovanje ruskih državljana da otvore račune u odnosu na raniji period. Ukrajinaca nije bilo. Inače, stranci, odnosno nerezidenti u Srbiji mogu da imaju bankovne račune bilo dinarske, bilo devizne. To važi i za fizička lica, privredna društva, predstavništva stranih kompanija.

Prilikom otvaranja računa moraju da prilože ispravu, ličnu kartu ili pasoš i moraju da imaju dokument iz koga se vidi njihovo boravište, a to ne može da bude hotel. Eventualno, potrebna je i prijava boravka u MUP-u. Banke u slučaju računa stranaca imaju posebne obaveze u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, prenosi Politika.

Ruski državljani koji imaju račune u bankama koje su isključene iz međunarodnog platnog prometa ne mogu ovde da koriste ni vizu, ni masterkard koje su izdale te banke. Iz Narodne banke napominju da su, po javno dostupnim navodima, internacionalni kartični sistemi viza i masterkard blokirali neke finansijske institucije iz Ruske Federacije koje su članice tih sistema. Zbog toga korisnici kartica koje su izdale te “isključen“ finansijske institucije ne mogu da plaćaju, niti da podižu novac u prihvatnoj mreži viza i masterkard svugde u svetu, pa tako ni u Srbiji.

Korisnici nerezidenti, u smislu zakona kojim se uređuje devizno poslovanje iz inostranstva, koji imaju platne kartice izdate od pružaoca platnih usluga iz Republike Srbije, mogu da plaćaju i podižu novac u domaćoj prihvatnoj mreži bez ograničenja i na njih ne utiču navedeni događaji. Međutim, postoji mogućnost da iako je reč o karticama izdatim u Srbiji nerezidenti ne mogu da plate ili podignu novac na bankomatima i POS uređajima u vlasništvu “isključenih“ banaka u inostranstvu, kao ni bilo ko drugi ko ima viza i masterkard kartice, pojašnjavaju u NBS.

Izbegle osobe koje su nerezidenti Srbije mogu da otvore račune u bankama u skladu sa važećim propisima.

Bezgotovinsko plaćanje — Pixabay/Maria_Domnina

Banke imaju diskreciono pravo pri izboru klijenata

Banke mogu da uspostave poslovni odnos s klijentima koji imaju zakonit boravak u Srbiji ako su ispunjeni zakonom i podzakonskim aktima utvrđeni formalni i materijalni uslovi koji se jednako primenjuju na sva fizička lica. Takođe, banka je dužna da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa sa strankom (otvaranje računa) ako u odnosu na korisnika ne može da primenjuje određene pojačane radnje i mere na čiju primenu je obavezana u okviru procesa upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma ako je prethodno zaključila da je potrebno da se ove mere primenjuju, navode iz NBS-a.

Ukazuju da je zakonom propisano da banka slobodno odlučuje o izboru klijenta, o tome da li će usluge koje nudi pružiti određenoj osobi. Iz navedenog pravila proizlazi da Zakon o bankama ne pravi razliku u pogledu pristupa bankarskim uslugama s obzirom na vrstu ili određene osobine klijenta, već banke, u skladu sa svojom poslovnom politikom i unutrašnjim aktima (kojima su, između ostalog, dužne da obuhvate i mere upravljanja rizicima kojima su izložene ili mogu biti izložene u svom poslovanju), samostalno odlučuju da li će uspostaviti poslovni odnos sa određenom strankom.

Pri tome se osobama koje imaju status izbeglice u Republici Srbiji pruža posebna zaštita u vidu zabrane diskriminacije po osnovu posebnog statusa u kom se nalaze, što znači da pravilo o slobodnom izboru klijenta od strane banke svoju pravu i potpunu primenu može imati samo uz istovremeno poštovanje jednog od osnovnih načela zaštite korisnika finansijskih usluga utvrđenog zakonom, a to je pravo na zaštitu od diskriminacije.

Zakonom o platnim uslugama zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, genetskih osobenosti, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, mesta boravka, kulture, jezika, starosti, seksualnog opredeljenja ili invaliditeta.