POMOĆ DRŽAVE VEĆA U SRBIJI NEGO U NEMAČKOJ Odluke da se kontrolišu cene energenata i namirnica su efektnije za građanje

BizPortal/Politika | 13:56 | 08.09.22 Finansije

Nemačka je, kako je saopšteno pre nekoliko dana, spremila paket vredan 65 milijardi evra kako bi pomogla stanovništvu.

pixabay.com/Djordjeuuu

Visoke cene gasa i struje težak su teret za sve evropske ekonomije i zbog toga sve države, na ovaj ili onaj način, pomažu građane i privredu da ih plate. Drugim rečima, subvencionišu račune za energiju, mada se to svuda tako zvanično ne zove, kao na primer kod nas. U našem slučaju cene su niske za krajnje potrošače, ali nisu za državu, dok druge zemlje, poput Nemačke, daju građanima direktnu pomoć iz budžeta za tu namenu.

Nemačka je, kako je saopšteno pre nekoliko dana, spremila paket vredan 65 milijardi evra kako bi pomogla stanovništvu da se izbori sa većim troškovima života. Između ostalog, penzioneri i zaposleni će dobiti 300 evra, studenti 200 evra, a sve to da bi mogli da plate visoke račune za energiju. Vlada će uvesti i niže cene za osnovni nivo potrošnje energije, tako da će potrošači morati da plaćaju više cene tek kada pređu ovaj iznos.

U našem slučaju, konkretno na primeru cene struje, građani i privreda je plaćaju manje nego što ona košta. Predsednik države Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da kod nas građanin plaća struju 41 evro po megavat-satu, a da je proizvodna cena oko 57 evra. „Nas skuplje košta ono što proizvodimo nego što dajemo građanima”, rekao je on. Ceh postaje još veći za udeo uvezene struje koja košta 700 evra po megavat-satu.

Ekonomisti potvrđuju da se kod nas, u slučaju cena struje i gasa, nesumnjivo radi o subvenciji države. Tako Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoju u Ekonomskom institutu u Beogradu, misli da su naše subvencije koje država daje za energiju, struju i gas, čak izdašnije od Nemačkih ako uzmemo u obzir fiskalni prostor koji oni imaju na raspolaganju, a koji mi. Kod nas je pomoć mereno i prema BDP-u i prema stanovniku mnogo izdašnija nego u Nemačkoj.

– Očigledno je u Evropi prihvaćeno da je neizbežno da se pređe na direktno subvencionisanje domaćinstava. Situacija očigledno diktira promenu ekonomske politike. Sada je kod njih veliki broj domaćinstava socijalno ugrožen pa moraju i na ovaj način da im pomognu. Mi ne dajemo pare građanima i privredi direktno iz budžeta, već ih subvencionišemo preko nižih cena. Ne radimo redistribuciju, kako se najavljuje u Nemačkoj, tako što građani tamo plate višu cenu pa im onda država nadoknadi razliku. U startu su građani zaštićeni jer imaju višestruko nižu cenu za energente. Država onda nadoknađuje razliku iz budžeta samoj kompaniji ili „Srbijagasu” ili EPS-u. Daje, na primer, garancije za neke njihove kredite, ili direktno transferiše novac. Vidimo da je Nemačka počela da pomaže i kompanije, posebno one iz gasnog sektora, koje su u velikim gubicima – kaže Nikolić.

Pojašnjava da se struja kod nas proizvodi iz domaćih resursa ako izuzmemo ovu godinu i havariju koja se desila od prošlog tromesečja prošle godine. Uglavnom je proizvodnja uravnotežena sa potrošnjom. Nekada, u zimskim mesecima se više uvozilo, ali je to bilo nadoknađeno tokom leta. Kod gasa je situacija ozbiljnija. Njegova cena je sada višestruko niža nego što je tržišna.