MOŽE LI RATA ZA STAMBENE KREDITE DA POSKUPI ZA 10.000 DINARA? Zahuktala inflacija razdire evrozonu, a to vrlo snažno utiče i na Srbiju

BizPortal/N.I. | 13:22 | 29.07.22 Finansije

Ukoliko se ostvare negativne prognoze i Evropska centralna banka poveća kamatne stope, građani mogu da očekuju drastično povećanje rata za otplatu kredita.

Pixabay

Nedavno povćeanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke za 0,5 procentnih poena prenerazilo je građane koji imaju stambene kride u evrima. Prve procene kako će takva promena uticati na visinu mesečne rate bile su vrlo obeshrabrujuće.

Kako je izjavio profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić, ovoliko pomeranje kamatnih stopa, prvo od daleke 2011. godine, poskupelo bi rate kredita za oko 4.000 dinara.

– Neka okvirna računa kaže da bi za kreditno udruženje od 50.000 evra, na period od 25 godina, rata mogla da poraste za 4.000 dinara, navodi Hasan Hanić – izjavio je on gostujući u programu Radio televizije Srbije.

Sličnu računicu iznela je i ekonomista Ljubica Pantelić koja naglašava da zbog nestabilne ekonomske situacije sada nije vreme za uzimanje kredita, ali i dodaje da poslednje povećanje kamatnih stopa ECB-a drastično može da utiče na visinu rata.

– Koliko će da raste rata zavisi od iznosa kredita, od toga kolika je glavnica kredita i period otplate. Pošto je u proseku najveći broj kredita negde oko 50.000 evra, ako uzmemo da se prosečna kamatna stopa po kojoj su ti krediti uzeti koriguje za jedan procentni poen, to bi moglo da bude 35 do 40 evra, prevedeno u dinarsku protivvrednost oko 4.000 dinara mesečno – poručuje ekonomista Ljubica Pantelić.

Isti stav za naš portal izneo je i Vladimir Vasić, sekretar Udruženja banaka Srbije, koji podvlači da povećanje rata za otplatu kredita nije linearno kod svih zaduženih, već da to zavisi od mnogobrojnih faktora.

– Oni koji su kredit uzeli početkom ove godine mogu pretrpeti najviše promena zbog odluke Evropske centralne banke. Problem je što kod kredita koji nisu dugo u otplati ostaje velika glavnica, pa kamatna stopa utiče na veću količinu novca. Oni koji imaju kredite poslednjih 5 do 10 godina, ne bi trebalo da imaju velikih problema. Dobar deo glavnice tu je otplaćen, pa promena kamatne stope može uticati da se visina rate promeni za nekoliko evra. Međutim, sve to zavisi i od ostalih uslova koji su građani dogovorili sa bankom, tako da će svako pojedinačno imati neki nivo povećanja rate – pojasnio je Vasić.

Negativne prognoze

Situacija u monetarnoj politici se ne smiruje, a još gore deluje činjenica što ni analitičari više ne mogu da procene kada će uopšte doći do naznaka stabilizacije situacije.

Najveći problem trenutno predstavlja neobuzdana inflacija koja raste iz meseca u mesec.

Poslednji podaci pokazuju da je u evrozoni oboren novi istorijski rekord jer je rast cena u julu mesecu iznosio 8,9 odsto, oborivši prethodni rekod iz juna meseca kada je inflacija bila 8,6 odsto. Na ove obeshrabrujuće podatke dolazi i činjenica da je bazna inflacija u evrozoni, koja ne uključuje cene hrane i energenata 4 odsto, što govori u prilog tome da postejeće mere ne daju adekvatne rezultate.

Ovakvo stanje sve više opravdava pozive Evropskoj centralnoj banci da dodatno zaoštri monetarnu politiku, a predsednica ECB-a Kristin Lagard svojim postupcima potvrđuje da ona namerava da prati taj kurs.

Nedavno je ova institucija donela iznanadu odluku da poveća kamatne stope na depozite za pola procentnih poena, čime se želi stimulisati štednja, a umanjiti potražnja za novcem. Povodom te odluke Kristin Lagard je izjavila da će Evropska centralna banka delovati energično na svaku naznaku inflacije, što ostavlja prostora da se tumači da bi i u narednom periodu moglo doći do značajnog povećanja kamatnih stopa.

Povećanje neće biti malo

U svetlu ovih događaja vrlo je izvesno da se očekuje značajno povećanje kamatnih stopa.

Ovo potvrđuje i član Upravnog odbora Evropske centralne banke Martins Kazaks koji je nedavno pozvao na „prilično značajno“ povećanje kada se zvaničnici obe institucije budu sastali kako bi odredili kamatne stope u septembru.

Ovoj prognozi još treba dodati i to da FED intenzivno zaoštrava monetarnu politiku povećanjem kamatnih stopa, pa to isto treba očekivati i sa Evropskom centralnom bankom.

Kako evropska monetarna politka utiče na naše građane

Najvći broj kreditnih zaduženja koje imaju naši građani vezani sa evropsku valutu su stambeni krediti čiji je varijabilni deo vezan za referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke, EURIBOR.

Kako objašnjava Vladimir Vasić, to znači da se rate otplate kredita utvrđuju u odnosu na promene u monetarnoj politici po već dobro uhodanom mehanizmu što sve zavisi od uslova koja su dogovorena sa bankom.

– Prosečno zaduženje kod nas iznosi oko 32.000 evra. Prilikom uzimanja kredita, građani sa bankom dogovaraju usklađivanje referentne kamatne stope sa EURIBOROM na 3 ili 6 meseci. Ukoliko dođe do korekcije kamate, banka je dužna da obavesti svog klijenta o promeni visine rate koja se otplaćuje. Nakon što istekne taj period, ukoliko bude bilo promena, banka ponovo obaveštava klijenta da je došlo do korekcije kamatnih stopa i promene visine rate – objašnjava Vasić, što znači da ako dođe do novog pomeranja referentnih kamatnih stopa, onda bi klijenti banke mogli da očekuju i novo obaveštenje o izmeni visine rate za otplatu kredita.

Prethodna računica pokazala je da je samo malo pomeranje kamatnih stopa, u proseku, povećava troškove mesečne otplate kreditnog zaduženja za 4.000 dinara. Dalje povećanje stopa, pogotovu što sve najave ukazuju da će ono biti drastično, ne isključuje mogućnost da mesečna rata bude uvećanja i za 10.000 dinara što će zavisiti od daljeg razvoja situacije.

Međutim, jedan faktor ide u prilog onima koji imaju stambene kredite da se to možda neće dogoditi jer preterani rast kamatnih stopa može da izazove negativne efekte na privredu u celoj evrozoni.

– Cela ova situacija je potpuno očekivana, a Evropska unija ipak ima i to ograničenje da mora da vodi računa i o svojoj privredi. Naglo povećanje kamatne stope uslovilo bi rast evra, kao što je nedavno bio slučaj sa dolarom, a time bi privreda zapala u problem jer ne bi bila konkurentna da izvozi proizvedenu robu – kaže Vasić i podvlači da bi još veći rast referentnih kamatnih stopa Evropu moglo da uvuče u stagflaciju, najgoru ekonomsku situaciju kada istovremeno postoji i inflacija, i pad privredne aktivnosti.

Šta će se od svega dogoditi sada niko ne zna. Investitori i analitičari su pesimistični u pogledu prognoza, a isto tako niko nema želju da se odvaži i javno iznese predviđanje kada bi moglo doći do pojave prvih znakova stabilizacije. U svakom slučaju, ono što jedino ostaje sigurno u ovim nestabilnim vremenima je da danas svakako nije vreme za podizanje kredita osim ukoliko ne postoji krajnja nužda da se građani zadužuju kod banke.