KAKO SAČUVATI NOVAC OD INFLACIJE Investiranje u vremenu krize može višestruko da se isplati

BizPortal/N. I. | 16:35 | 23.08.22 Finansije

Tokom inflacije vrednost novca stalno se gubi, pa je preporuka da se on u ovako nesigurnim vremenima investira.

Shutterstock

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u Srbiji iznosi 13,8 odsto. Poremećeni tržišni tokovi zbog ruske vojne operacije na teritoriji Ukrajine, energetska kiza, poremećaj lanca snabdevanja, ubrzali su rast cena, zbog čega novac sve više gubi na vrednosti.

Iako su predviđanja optimistična, prema anketi koju je radila agencija Ipsos, naši bankari i osiguravači prognoziraju da bi inflacija naredne godine mogla pasti na nivo od 6 odsto, uz smanjenje inflatornih pritisaka. Iz Narodne banke Srbije su ovakve rezultate ocenili kao ohrabrujuće, jer finansijski sektor predviđa stabilizovanje situacije.

Iako velika inflacija na prvi pogled deluje obeshrabrujuće i opasno, važno je imati na umu da tokom ove ekonomske pojave vrednost novca opada. Čuvanjem gotovine njegova vrednost se gubi, a iako nisu najpovoljnije poslovne okolnosti, ipak i u ovim vremenima se otvaraju šanse za investiranje koje bi mogle da višestruko da uvećaju uloženi novac.

Ključ je u tome da u vreme inflacije novac bude uložen u imovinu ili kapital koji može da predstavlja novi izvor prihoda.

Nekretnine

Kupovina nekretnina je prva opcija koja pada na pamet kada je u pitanju ulaganje teško zarađenog novca. Međutim, situacija u Srbiji je dosta specifična jer uprkos inflaciji, cena kvadratnog metra i dalje raste, dok istovremeno raste i potražnja.

Razlog za ovu pojavu na tržištu je to što postoji jako velika potražnja za stanovima. Dok je u Evropskoj uniji i našem bližem okruženju situacija nešto drugačija. Za razliku od Srbije, na drugim tržištima veći deo stanova kupuje se kroz kredit, dok je na našem tržištu dominantna kupovina za gotov novac.

– Dok u Evropi preovladava predvidivost, kod nas je situacija drugačija, pa i na tržištu nekretnina. Glavna razlika je u tome što se kupoprodajne transakcije u našoj zemlji najviše obavljaju za gotov novac, dok krediti učestvuju u malom obimu. Prema nekim procenama, maksimalni udeo kredita u kupovini stanova je 40 odsto, i to najviše za jeftinije stanove, a nekada na tržištu može doći i do smanjenog udela ovog načina finansiranja, čak na 20 odsto. Naši građani nekretnine kupuju za novac pri čemu za obezbeđivanje finansijskih sredstava pokazuju izuzetnu snalažljivost koja je nama naročito svojstvena: pozajmice od roditelja, prijatelja, slamarica, razni oblici zaloga koji nisu vezani za klasični finansijski sistem kao što su krediti. Pritom, treba napomenuti da i srednja klasa dolazi do novca, što nije slučaj sa istom klasom u Evropi, koja se mahom oslanja na opterećenje svojih primanja kroz kreditno zaduživanje. Zato nije opravdano očekivati da će zaoštravanje monetarne politike na ovom nivou dovesti do pada cena kvadrata – rekao je u nedavnom razgovoru za Bizportal agent za nekretnine Đorđe Milutinović.

Kako vrlo verovatno neće biti skorijeg pada cena, naši građani su pronašli alternativu. Sada se stanovi kupuju po drugim, manjim mestima, a sve češća je praksa i da se nekretnina kupuje pored mora.

U kontekstu inflacije, ovo poslednje je odlična investicija jer kroz rentiranje može da se obezbedi dodatni izvor prihoda.

Kupovina kapitala

Iako ova froma ulaganja nije popularna kod nas, ipak kupovina akcija može biti vrlo lukrativna.

Primer koji to najbolje ilustruje jesu akcije kompanije Alfa Plam koje su nedavno u samo jednom danu porasle za čak 30 odsto na Beogradskoj berzi. Analitičari smatraju da je do ovog naglog rasta cena kapitala došlo do toga što se ljudi u uslovima kada preti energetska kriza odlučuju da kupuju grejna tela koja im mogu obezbediti nezavisnost. Zbog toga je na tržištu došlo do povećanja potražnje za šporetima i drugim grejnim telima što je posledično dovelo i do rasta cena akcija.

Ekonomski stručnjaci u ovoj oblasti vrlo su jasni. Tokom krize treba kupovati akcije kompanija po jeftinim cenama za koje se misli da će tokom nepovoljnih ekonomskih kretanja napredovati. Recimo, slučaj Alfa Plam dobro ilustruje da je povoljno ulagati u kompanije koje se bave proizvodnjom grejnih tela, energetikom, agregatima za struju, za kojima takođe raste potražnja. Dakle, treba investirati pažljivo, posmatrati gde novac ulažu veliki igrači i proceniti šta je to što će ljudima zatrebati ukoliko se celokupna situacija bude dalje pogoršavala.

Ulaganje u kriptovalute

Poslednji podatak pokazuje da 200.000 Srba poseduje neku kriptovalutu, što je jako pozitivan podatak koji pokazuje da naši ljudi prate ekonomske trendove.

Iako je tržište kriptovaluta veoma dinamično i nestabilno, ipak, na cene digitalnih koina utiču i ekonomska kretanja tako da je, barem za sada, ovo tržište u padu (Tržište medveda).

Međutim, analitičari upozoravaju da ovakvo stanje treba da se promeni i očekuje još jedan uzlet vrednosti digitalnog novca (Tržište bika). Stoga, dodaju, najpametnije je ulagati u projekte koji su jeftini, a koji mogu dugoročno obezbediti dobar profit.

Za razliku od trgovine kapitalom, ovde je potrebno biti dodatno na oprezu i ulagati samo u sigurne projekte za koje procenite da bi u nekom momentu mogli biti profitabilni. Zbog toga je važno da pre ulaganja uradite sopstveno istraživanje projekta, pregledate poruke na društvenim mrežama, upoznate tim koji radi i onda procenite da li želite da uložite novac. Cela ova operacija može da traje dosta dugo, ali svaki propust ili brzopleta odluka može da rezultira nepovratnim gubitkom novca.

Jedna povoljnost kod ulaganja u kriptovalute je i to što se na tržište može ući i sa malom količinom kapitala. I zapamtite – uvek u ovo tržište uložite onoliko novca koliko ste spremni da izgubite.