GDE SAD SA PARAMA? Stručnjak tvrdi – držanje novca na bankovnom računu je veliki gubitak

BizPortal | 08:52 | 28.09.22 Finansije

Inflacija i tu radi svoj posao.

pixabay.com/PublicDomainPictures

Stručnjaci se jednoglasno slažu u jednom – držanje novca na štednji u banci nije najbolja opcija za upravljanje štednjom ili imovinom, pogotovo u krizama, kad raste inflatorni pritisak.

Time se vodi i Milan Horvat, glavni direktor hrvatske kompanije FIMA Plus i jedan od osnivača nekadašnje Varaždinske berze, i kaže da smisao delimične štednje u banci u krizama ima smisla, jer je kamata povećana i radi stabilne likvidnosti, ali u doba inflacije gubici su neizbežni i sve su veći ako je to jedini oblik upravljanja ukupnom štednjom.

Horvat preporučuje građanima da u inflacionim i kriznim vremenima aktivnije rade sa svojom imovinom tako da je raspodele u skladu s aktuelnim trendovima na tržištu investicionih proizvoda i sa ličnim poznavanjem rizika ili uz podršku edukovanih i specijalizovanih osoba, finansijskih savetnika. Inflacioni pokazatelji u ovom trenutku su između sedam i devet odsto na globalnom nivou, u Hrvatskoj preko 12 odsto, što znači da je držanje novca na bankovnom računu ozbiljan gubitak – do desetine imovine izgubiće se prema sadašnjim uslovima kamatnih stopa i stope same inflacije.

Ističe da su „mudriji ljudi” svoju štednju stavili u dolar umesto da je drže u kunama i evru i puno su zaradili na tome, preko 15 odsto, što je više od inflacije. Dodaje pri tom da postoje različiti oblici ulaganja kojima možete u kriznim vremenima da pokušate da sačuvate ili povećate njihovu vrednost, piše tportal.

– Kriptovalute su takođe prilika za dugoročne investicije. Među njima ima sjajnih prilika, ali samo za one koji to stvarno razumeju. Kad radite nešto i krenete sa investicijama, morate to ili jako dobro da razumete ili da tražite savet od ljudi koji se bave time. Iako je finansijska pismenost poslednjih godina sve bolja, više se govori o tržištu kapitala, digitalnom novcu i fondovima pa smo informisaniji, neoprezni i neuki građani ipak i dalje mogu lako da postanu žrtve prevara. Opcija je puno, ali treba im pristupiti sa razumevanjem i dozom opreza – zaključuje Horvat.