Da li ste poželeli da postanete suvlasnik firme? To možete da obavite brzo – može i za 1 evro

Stanko Stamenković | 15:19 | 16.04.24 Finansije

Kako uploviti u uzbudljive vode berzanskog poslovanja.

Foto: Shutterstock

Sve svetske najpoznatije kompanije se nalaze na berzi, od najmoćnijih tehnoloških poput Gugla (Alfabeta) i Epla do prehrambenih, poput Koka-kole. Da li postoji mogućnost da čovek iz Srbije, koji se čak i ne bavi biznisom, uzme udela u tim kompanijama i postane, praktično, suvlasnik firme? Naravno, i to upravo preko berze.

Rade Rakočević, naš poznati berzanski ekspert i vlasnik investicione firme „Senzal kapital“, u jednoj epizodi svog podkasta posvećenog edukaciji mladih, u kojem je govorio o njihovom eventualnom budućem učešću na berzi, kaže da i on ima akcije u najjačim svetskim firmama.

– Faktički, ja sam suvlasnik u tim firmama, jer kupovinom akcija postajem suvlasnik i dobijem učešće u toj kompaniji. To mi daje pravo glasa na skupštinama kompanije i pravo na dividende. Naravno, onaj ko ima više akcija, ima vi eća prava nego onaj ko ih ima manje – objašnjava Rakočević.

Na jednostavnom primeru: postoji kompanija koja vredi milion evra, ona odluči da emituje milion akcija, a svaka vredi jedan evro.

Pored akcija, postoje i druge vrste finansijskih instrumenata, objašnjava Rakočević, a to su još obveznice, fondovi i derivati. Obveznice omogućavaju dugoročnu pozajmicu, i garantuju vlasniku da dobija kamatu, a na kraju isteka roka određene obveznice, i vraćenu glavnicu, odnosno sav uloženi novac.

– Obveznice se izdaju kada neko (firma, država) želi da uzme novac (pozajmicu), ali ne želi da proda udeo u vlasništvu svoje firme – objašnjava Rakočević.

Primer: obveznicom se utvrđuje koliko je novca pozajmljeno i kolika je kamatna stopa. Recimo, obveznica je emitovana na 100.000 evra, na rok od pet godina, a kamatna stopa je 5 odsto. To znači, svake godine, vlasnik obveznice dobija 5.000 evra, a po isteku pete godine, vlasnik dobija 5.000 evra i uloženih 100.000 evra.

Zatim, fondovi su finansijske institucije tako što prikupljaju novac od različitih investirora upravljaju sa tim novcem po ranije definisanoj strategiji.

– Kada investirate u fond, vi znate da će on da investira u firme koje se, recimo, bavi električnim vozilima, ili u zlatom i slično – objašnjava Rakočević.

Što se derivata tiče, oni su izgrađeni iz već postojećih investicija, i koriste se za zaštitu ili za špekulaciju na berzi.

Ako želite da na jednom mestu imate sve ključne termine koji se tiču Beogradske berze, ili bilo koje druge, možete o tome pročitati na OVOM LINKU.

Dakle, potrebno je samo malo znanja i veštine da bi se čovek upustio u uzbudljive vode na Beogradskoj berzi, ili nekoj od svetskih. Naravno, sam bi teško uspeo, i u tom slučaju u celu igru ulazi broker. A čemu tačno služi broker, vrlo važan igrač na berzi, možete pročitati na ovom linku.

Ukoliko vas zanimaju svi ključni termini koji se koriste na Beogradskoj berzi, pa i svim drugim berzama sveta, pročitajte o tome u odvojenoj vesti.