Konferencija je na jednom mestu okupila predstavnike države, finansijskih institucija, investicionih fondova, Beogradske berze, privrede i akademske zajednice, a kroz četiri panela otvorene su teme dugoročnog očuvanja kapitala, budućnosti tržišta kapitala u Srbiji, pokretanja pasivne štednje i ulaganja za narednu generaciju.
Jedna od centralnih poruka konferencije bila je da Srbija kapital ima, ali da značajan deo tog kapitala i dalje nije uključen u aktivne investicione tokove.
Prema podacima iznetim na skupu, domaća industrija investicionih fondova upravlja imovinom vrednom oko 2,44 milijarde evra, dok je broj klijenata premašio 95.000. Istovremeno, domaće kompanije sve više traže alternativne izvore finansiranja, budući da bankarski krediti ne mogu uvek da odgovore na potrebe velikih investicionih ciklusa.
Među učesnicima konferencije bili su i predstavnici Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica - izvršna direktorka Stanislava Petković i predsednik Nadzornog odbora Zoran Popović. Njihova izlaganja otvorila su dve povezane teme koje će biti sve važnije za budućnost investiranja: kako se menjaju potrebe i navike investitora i šta ubrzani razvoj veštačke inteligencije znači za profesionalno upravljanje kapitalom.
Investitor prvo mora da zna šta želi od svog novca
Govoreći o promenama u ponašanju građana, Stanislava Petković ukazala je na rastuće interesovanje za kompleksnije investicione proizvode, kao i za ulaganja na domaćim i inostranim tržištima.
"Sve više građana pokušava i želi da razume kompleksnije investicione proizvode, uključujući proizvode listirane na domaćem i inostranim tržištima. Sve je više investitora koji ne investiraju samo u Srbiji, već i u inostranstvu, i žele da vide šta domaće tržište može da im ponudi", rekla je Petkovićeva.
Ona je istakla da rast interesovanja za investicione fondove treba posmatrati i kroz razvoj finansijske pismenosti, ali i kroz potrebu građana da svoj kapital usmere izvan tradicionalnih oblika štednje.
Istovremeno, veći izbor investicionih proizvoda zahteva i bolje razumevanje rizika, troškova i načina na koji profesionalno upravljanje funkcioniše.
"Najbitnije je razgovarati o svim investicionim proizvodima, ukazivati na rizike koje nose i objasniti šta znači profesionalno upravljanje portfoliom i novcem investitora. Potrebno je razumeti šta znači kada to za vas radi Društvo za upravljanje, a šta kada investirate sami i koji su troškovi", navela je ona.
Prema njenim rečima, izbor investicionog proizvoda treba da počne od samog investitora - njegovog odnosa prema riziku, vremenskog horizonta, očekivanja i potrebe za likvidnošću.
"Investitor treba da odluči koji nivo rizika je za njega prihvatljiv, na koji period želi da investira, koliki prinos očekuje, da li će investirati jednokratno i da li mu je deo novca potreban za kratkoročnu likvidnost. U skladu sa tim treba da izabere fond koji mu odgovara", objasnila je Petkovićeva.
Uloga Društva za upravljanje dolazi nakon toga - da, u skladu sa profilom fonda i potrebama investitora, proceni dostupne investicione prilike.
"Nama je na prvom mestu interes investitora, pa vrlo kontrolisano i sa velikom dozom opreza prema riziku biramo investicione prilike koje bi trebalo da uvećaju kapital", rekla je ona.
Veštačka inteligencija ubrzava proces, ali ne donosi konačnu odluku
Na temu budućnosti investiranja govorio je Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora Društva Vista Rica, koji se osvrnuo na sve veću ulogu veštačke inteligencije u upravljanju imovinom. AI već može da preuzme deo poslova koji zahtevaju obradu velikog broja podataka, analizu i identifikovanje faktora koji utiču na investicione odluke.
"Poslove koje može da obavi brže treba prepustiti veštačkoj inteligenciji", rekao je Popović.
Ipak, kako se proces približava konačnoj investicionoj odluci, uloga tehnologije postaje ograničenija, dok iskustvo i znanje portfolio menadžera ostaju ključni.
"Veštačka inteligencija veoma efikasno obrađuje podatke, ali donošenje odluke i dalje zahteva veliko iskustvo portfolio menadžera i znanje koje čini njihovu profesiju", istakao je on.
Upravo je odgovornost prema kapitalu, smatra Popović, granica koju tehnologija ne može da preuzme.
"Čoveka ne možemo da se odreknemo. On jeste i biće najvažniji kapital u investicionom procesu. Kada upravljate kapitalom građana i privrede, investitori očekuju da konačna odluka bude ljudska, zasnovana na iskustvu i znanju portfolio menadžera", rekao je Popović.
AI, prema njegovom mišljenju, može imati važnu ulogu u edukaciji i pomoći pojedincima da dođu do osnovnih informacija o tržištu kapitala i investicionim proizvodima, ali profesionalno upravljanje kapitalom ostaje oblast u kojoj su iskustvo i odgovornost nezamenljivi.
"Veštačku inteligenciju vidim kao izvor početnih i osnovnih informacija. Upravljanje kapitalom ipak bih prepustio profesionalcima", zaključio je Popović.
Tehnologija i energetika među sektorima sa najvećim potencijalom
Govoreći o investicionim prilikama koje bi mogle obeležiti naredni period, Popović je izdvojio tehnologiju i energetiku, uz poseban fokus na kompanije koje razvijaju ili podržavaju primenu veštačke inteligencije.
"U narednom periodu i dalje vidim tehnološki sektor kao dominantan, posebno sve njegove delove koji podržavaju A", rekao je Popović, dodajući da bi voleo da fondovi imaju više prilika da ulažu u domaće tehnološke kompanije.
Energetiku je izdvojio kao drugi važan sektor, imajući u vidu rastuće potrebe za električnom energijom, između ostalog i zbog razvoja data centara.
"Glad za energijom na globalnom nivou veoma je velika. Tehnologija i energetika su sektori koje bih izdvojio za naredni period, bez obzira na upozorenja da su vrednovanja pojedinih kompanija možda iznad realnog nivoa", naveo je on.
Ipak, izbor sektora sam po sebi nije dovoljan za dobru investicionu odluku. Kako je istakao, čak i kompanija sa kvalitetnim poslovanjem može biti loša investicija ukoliko je njena tržišna cena previsoka.
"Vrednovanje AI kompanije ne znači automatski da je svako ulaganje u nju dobro. Ako je cena previsoka, možete da ne zaradite ništa ili da izgubite novac bez obzira na kvalitet poslovanja te kompanije", rekao je Popović.
Zbog toga je, kako je naveo, važno posmatrati kompanije šire od samog sektora u kojem posluju, uključujući njihove dobavljačke lance i geografsku izloženost, i graditi diversifikovan portfolio.
Dugoročnost i disciplina ostaju ključne
Uz procenu investicionih prilika, Popović je kao važan princip izdvojio dugoročnost. Investiranje, prema njegovim rečima, ne treba posmatrati kroz kratkoročne promene na tržištu.
"Investiranje je dugoročna štednja. Ne možete da ga posmatrate na kratak rok. Različiti instrumenti ponašaju se različito i ulaganje treba procenjivati tokom pet ili deset godina", naveo je Popović.
Istovremeno, likvidnost ostaje važan deo upravljanja portfoliom, jer omogućava investitoru da reaguje kada se pojavi nova prilika.
"Svaki neinvestirani dinar praktično je propuštena šansa. Međutim, taj isti dinar omogućava vam da brzo reagujete kada prepoznate novu investicionu priliku", rekao je on.
U tom balansu između prinosa, rizika i likvidnosti vidi i važan deo otpornosti portfolija.
"Svi treba da rade na stvaranju otpornog portfolija. Današnjem investitoru stabilnost postaje toliko važna da će pre prihvatiti nešto niži prinos nego veći rizik", zaključio je Popović.
Kapital traži i priliku i disciplinu
Razgovori na konferenciji "Kapital u pokretu" pokazali su da razvoj investicione kulture ne zavisi samo od toga koliko je kapitala dostupno, već i od toga koliko su investitori informisani, koliko razumeju rizik i koliko kvalitetnih prilika postoji na tržištu, navodi se u saopštenju.
Za Društvo Vista Rica, odgovorno investiranje počinje razumevanjem potreba investitora i njegovog odnosa prema riziku, dok se profesionalno upravljanje zasniva na pažljivoj proceni investicionih prilika.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)