Za šest meseci 332.000 zahteva - Nemačka više nije prva destinacija za tražioce azila

Tokom prve polovine ove godine u Evropskoj uniji, kao i u Norveškoj i Švajcarskoj, zabeležen je značajan pad broja novih zahteva za azil.

Prema podacima Agencije Evropske unije za azil (EUAA), od januara do juna podneto je oko 332.000 zahteva za međunarodnu zaštitu. To je za približno 67.000 manje nego u istom periodu 2024. godine, odnosno pad od skoro 17 odsto, piše Fenix.

Nemačka više nije prva na listi

Nemačka, koja je prethodnih godina bila među zemljama sa najvećim brojem zahteva, sada se nalazi iza Francuske, Italije i Španije.

Nemačke vlasti primile su 54.454 zahteva za azil, dok je u Francuskoj zabeleženo oko 69.000, a u Italiji približno 66.000 zahteva. Španija je bila odmah ispred Nemačke sa 54.732 zahteva.

Podaci pokazuju da se broj zahteva razlikuje od zemlje do zemlje, a promene su posledica više faktora, uključujući kretanja migracija i političku situaciju u zemljama iz kojih ljudi najčešće dolaze.

Avganistanci najveća grupa tražilaca azila

Kada je reč o državljanstvu podnosilaca zahteva, na prvom mestu su bili državljani Avganistana, sa oko 39.000 zahteva.

Slede državljani Venecuele, kojih je bilo približno 33.000, dok su na trećem mestu bili državljani Bangladeša, sa oko 22.000 zahteva.

Posebna pažnja usmerena je na kretanja među avganistanskim državljanima. Krajem prošle godine zabeležen je neuobičajeno veliki broj novih zahteva, a deo tog povećanja povezuje se sa Avganistankama koje su se već nalazile na teritoriji Evropske unije i ponovo su podnele zahtev.

Zašto je broj zahteva smanjen?

Pad broja zahteva za azil u Evropi ne može se pripisati samo jednom razlogu.

Jedan od faktora jeste promena strukture migracija, dok na kretanja značajno utiče i politička situacija u zemljama porekla.

Posebno se izdvaja Sirija, gde se politička i bezbednosna situacija i dalje menja. Zbog toga se menja i broj Sirijaca koji pokušavaju da dobiju zaštitu u zemljama Evropske unije.

Istovremeno, Evropska unija pojačava saradnju sa državama iz kojih migranti dolaze, kao i sa zemljama koje se nalaze na glavnim tranzitnim rutama. Cilj takve saradnje je da se smanji broj neregularnih prelazaka granica i ograniči pritisak na sistem azila.

Iako je broj novih zahteva značajno smanjen, podaci pokazuju da migracije i dalje predstavljaju jedno od važnih pitanja za zemlje Evropske unije. Promene u narednim mesecima zavisiće od razvoja situacije u zemljama porekla, politike EU i kretanja na glavnim migrantskim rutama.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.