ŠTA JE MOBING I KAKO PRAVNO REAGOVATI Rešavamo brojne dileme kada je u pitanju psihofizičko nasilje u radnom okruženju

BizPortal | 13:12 | 26.02.22 Biz info

Mobing i diskriminacija su svakako dva različita pojma

Freepik

Poslednjih nekoliko godina sve češće imamo priliku da čujemo za pojam MOBING u radnom okruženju. Postoje brojne dileme kada šta je i kako se zapravo definiše mobing odnosno zlostavljanje od strane poslodavaca.

Šta je to mobing i kako se boriti protiv njega?

Mobing je psihičko nasilje koje najčešće ima za cilj da natera žrtvu mobinga da samovoljno napusti firmu. Iako se o mobingu kao obliku zlostavljanja dosta piše u poslednjih 15-ak godina, to nije moderna pojava. Psihološki pritisci su oduvek postojali. Mobing započinje konfliktom, a kada se konfliktu na radnom mestu dozvoli da naraste i poprimi neke neverovatne razmere koje rezultuju teškim psihofizičkim posledicama, pričamo o pojavi koju svako treba na vreme da prepozna.

Metode ovakvog postupka su najrazličitije, a ovo su „uobičajene“.

ponižavanje
zastrašivanje
uvredljivo ponašanje u nameri da se individua ili kolektiv kazni ili zastraši
neopravdano nametanje uslova rada
ugrožavanje zdravlja
izolovanje od drugih zaposlenih lica
navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine ugovor
ismejavanje
uznemiravanje (seksualno, psihičko, verbalno)

Postoje dva tipa naznačenog mobinga:

mobing praznog stola – žrtvi se obično ne daju poslovni zadaci kako bi joj se porušio integritet u firmi.
mobing punog stola – Žrtva dobija hrpu radnih zadataka, prisiljava se na rad. Nadređeni ne dozvoljava žrtvi da ide na odmor. Žrtva dobija kratke vremenske rokove za ispunjenje radnih zadataka.

Postoje i druge vrste zlostavljanja na radnom mestu, ali uvek je negde u osnovi potcenjivanje, obezvređivanje i omalovažavanje.

Šta je mobing na poslu prema našem zakonu?

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je jasno definisao ponašanje koje se može okarakterisati kao mobing na poslu.

repetitivno ponašanje
ponašanje koje unižava i povređuje dostojanstvo zaposlenog
ponašanje koje izaziva strah kod zaposlenog (izolovanje, pogoršavanje uslova rada itd.)

Naravno, budući da je u pitanju osetljiva tema, postoji dosta rupa u dokazivanju mobinga. Pored niza stavki koje propisuje zakon, nekada je dovoljno samo dokazati zastrašivanje i uvredljivo ponašanje.

Najčešće pometnje nastaju kod ponavljanog ponašanja. Ova definicija je sporna jer je neodređena. Postavlja se pitanje šta uraditi recimo, ako zaposleni dobije premeštaj sa svog radnog okruženja u nehumano okruženje sa nehigijenskim uslovima? Stoga, prema zakonu ne bi bila ispunjena stavka o ponavljanom ponašanju, a ovaj postupak ne bi mogao da se tretira kao mobing na poslu, piše advokatibeograd.com.

Mobing i diskriminacija

Mobing i diskriminacija su svakako dva različita pojma. Razlikuju se po:

motivima
načinu izvršenja
zakonskom regulisanju

Diskriminacija se vrši na osnovu nekog ličnog svojstva žrtve – pol, boja kože, nacionalnost, verska pripadnost, seksualna orijentacija itd.

U nekim slučajevima može doći do izjednačavanja mobinga i diskriminacije budući da su ciljevi donekle slični – ponižavanje pojedinca, povreda dostojanstva, uvrede itd. Razlika je u nijansama.
Diskriminator će se ponašati u zavisnosti od svog verskog, nacionalnog, rasnog ili političkog ubeđenja.
Zlostavljač će najverovatnije biti vođen željom za moći, potrebom da dominira, da nametne svoj uticaj i da zauzme višu poziciju.

Tipovi zlostavljanja na radu i kako ih tretirati?

poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca – i u tom slučaju se odmah mogu pokrenuti spor i tužba
drugi zaposleni – ovaj problem se prvo rešava mirnim putem u okviru samog posla. Ukoliko ne dođe do razrešenja, žrtva može podneti tužbu sudu.

Tužba za mobing na poslu i sudska praksa

Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od dana kada se desila poslednja situacija koja predstavlja zlostavljanje.

Ukoliko se desilo mirenje, rok za podnošenje tužbe je 15 dana od kada je dostavljeno obaveštenje da zaposleni nije zadovoljan razrešenjem postupka.

I pored toga što je mobing na poslu označen kao hitan slučaj, sudska praksa priča totalno drugu priču. Ukoliko ovaj postupak dugo traje, propisane su određene mere zaštite za žrtvu zlostavljanja:

poslodavac može da premesti zlostavljača u drugu radnu okolinu
poslodavac može da udalji zlostavljača sa rada uz određenu novčanu naknadu u obliku zarade
zaposleni ima pravo da odbije da radi dok traje sudski proces i da za to dobije novčanu naknadu u visini mesečne zarade

Potencijalni primeri mere zaštite: